POEZIJA SNEŽANE MARKO-MUSINOV

 

Samotni životi

 

Betonske zgrade gradske

udarile prirodi packe,

narušile zelenu površinu,

prekrile cvetnu milinu,

srca u nebo odoše

stepenicama ili liftom,

svako među četiri zida

gde komšija komšiju

za zdravlje (ni teoretski) ne pita,

i ne deli se, međusobno, rado,

tek ispečena krompiruša pita;

mete su jasne,

za slobodom, od svega,

poruke su glasne,

ne dešavaju se zajednički snovi,

svoj se čuva,

a život drugog bi da se ogoli...

Leto promiče...

Zima se primiče.

Hlade se osećaji.

 

Različitost se u drugom smeru kreće

 

Ne vučem za rukav da me vole,

nismo zajedno čuvali ovce,

ni pohađali iste kurseve, škole,

ne možemo imati ni istovetna interesovanja,

voleti iste pisce i pesnike,

zagledati se u istog kvaliteta slike,

ne govorimo iste jezike,

ne gajimo iste ljubimce,

ne kudimo iste poroke,

ne kidamo na jednake zvuke muzike,

ne čitamo iste kolumne,

ne volimo isto cveće,

čak nas ni horoskopski znak isti neće;

naš životni voz drugim se kolosekom kreće,

krivi nismo što nas ne zasipaju

ni podjednako guste čestice streće,

neko od nas i manje iskoristiće bolje,

bez trika, geni to lako iskroje.

 

Odziv podsticaja

 

Da se bez razloga ne durimo,

da bespotrebno ne žurimo,

da prošlo pamtimo,

budućnosti se veselimo,

najbolje iz sebe iznedrimo...

kreativno živimo,

kredita se klonimo,

da će samo od sebe da se reši

se ne mirimo,

nemoguće – ne očekujemo,

zbog neuspeha se ne ljutimo,

drugima poštenjem pariramo,

odnose ne zagorčavamo

zatvarajući vrata guzicom.

 

Odluke

 

Ćutanje zaboli

kad jedno od dvoje

dovoljno ne voli.

 

Kad krenu varke,

u igri su čarke

gde ne prolaze ljubavne zrake.

 

Skupljanje snage za promene

počne čim nerazumevanje,

s obe strane, krene.

 

I nije malo takvih priča,

da su od stakla

bila bi oko nas srča.

 

Ništa ne treba da čudi

kad se dvoje bliskih

na razlaz usudi.

 

Ako ostanu u dobrim odnosima,

zapušiće usta ljudskim psima

– zluradima.

 

Pretočeno u politiku:

vidim stranke

u ljudskom liku.

 

Društveno nesnađeni

 

Čovečuljci,

kao životni smotuljci,

nedovoljno vidljivi,

malo cenjeni,

nekvalitetno personalizovani,

do dubine nepogledani,

neadekvatnom ljubavlju snaženi,

neprikladno obgrljeni

rukama podrške

ne snalaze se najbolje

bez mreže potpore

i pred nedaćama pokleknu

i zadatke današnjice izbegnu,

ne skupljajući med

kakav bi bio red.

 

Oni koji istrajavaju – traju

 

Ima li pitanje nacionalne časti

veze s onim ko je na vlasti,

ima li uticaja ili je to devijantna graja;

analize su potrebne

kad su dobronamerne,

za one koji u istrajavanju

ne umeju da se snađu,

u šumu neistine lako zađu.

Skroman uspeh biće

ako iz upečatljivih laži

uspeju da, na volšeban način, izađu.

 

Snežana Marko-Musinov

Podeljeno

Share

Pin it

Tweet

Share

Share

Share

Buffer

Print

Administrator ШИПАК