Ko ne načini prvi korak, teško da će drugi.
Bilo je kako je bilo, a tek će biti.
Nije do zapleta, do raspleta je.
Ispeći pa reći = govoriti tako da posle izgovorene rečenice ne morate da se grizete za usnu.
Prošli Golgotu, opredeljuju se za dobrotu.
Iako sam čemu, ne nadam se ničemu.
Od sažaljenja drugih, samo je samosažaljenje gore.
Nekad smo samo na treptaj do istine.
Lako je povući reč, u odnosu na dela.
Komšija hronično umire... od znatiželje.
Nesigurnost izaziva nervozu, opravdano.
Nije dovoljno zagugutati, nekad treba i ćutati.
Kad se kod susreta pogledi ne sretnu, kao da ga nije ni bilo.
Ljudi bez ponosa nemaju dobrih odnosa.
Nisu svi muzički talentovani, ali ih to ne sprečava da sviraju svoju pesmu.
I onaj ko se zakune, zna da zavrne.
Dobrovoljna grimasa znatno se razlikuje od iznuđene – bolne.
Onaj ko se dobrovoljno prijavi, može samostalno i da se odjavi.
Na licu možete nositi osmeh, ali i krivicu.
Svako može da se obruka, ali neki – baš.
Ne savijaju se grane što hoće, nego što moraju.
Primoranima na propast, svejedno je kakva ih je snašla pošast. Nevoljno sagledavaju rezultat.
Nije uvek kad nas ogreje sunce – vruće.
Ko se guzi i savija pred svima, ne može da ostane među nevinima.
Brojim sitno... u novčaniku, i do penzije.
Posle enormno dignutih cena, ishrana nije neumerena.
Dok svarim sve što čujem, prvo se nadujem.
Jedni spotiču, drugi nepravilno pretiču.
Znamo ko smo, al’ ne znamo dokle smo.
Ispekli su zanat... od onih koji su ih obrlatili.
Sve više se uz emotivnog partnera vezuje novčana šema.
Nepravde ispravljaju oni koji su ih doživeli, tek retko oni koji su ih počinili.
I od jedne laži se usteži, a od gomile – beži.
Dođe vreme kad se virtuelne nagrade ogade. Radije bi novčanim da se slade.
Ni pticama do mrva nije stalo, kad ih je malo.
Snežana Marko-Musinov
0 коментара:
Постави коментар