У Словачкој је све већи број неверника. Не верују премијеру, нашој демократији, власти...
Словаци тешко стају на ноге. Зато што се често клањају и пузе.
Смисао за хумор посебно имају они који учествују у политичким дебатама.
Бар се нешто повећало – број политичких партија.
Да на свету живе само поштени и добри људи, планета би, практично, била ненасељена.
Подржимо мањинску културу у својој земљи – словачку!
Нисмо више ћутљива, већ сиромашна већина.
Када би глупост у политици нестала, хумористи би остали без посла.
Напомена онима који учествују у политичким дебата: Понављање је мајка мудрости! Али не понављање глупости!
Неки политичари пати од комплекса вишеструких вредности.
У нашој економији сваки почетак је тежак, јер се увек нађемо на крају.
Многи апаратчици су се обрачунали са својом прошлошћу. У чврстој валути.
Боље мито у шаци него обећање које му претходи.
Савремена изрека: Не вичи «хоп» док немаш потребу да скачеш!
Чини се да се свет више окреће око новца него око своје осе.
Главна разлика између животиња и политичара је у томе што животиње не говоре - глупости.
Пажња! Иза речи се не може стајати, а камоли сакривати.
Паметнији се увек повлачи. Поготово ако се повлачи на боље плаћену позицију.
Нису сви бисери по укусу свиња.
Неким политичарима је лакше проширити зенице него видике.
Старост је болест, и нарочито - ниска пензија.
Ко другоме копа јаму, не мора да буде гробар. Можда је само опозициони посланик.
Покажи ми твој платни лист, пореску и имовинску карту, и рећи ћу ти ко си!
Премијер често наглашава да смо у истом чамцу. Време је да се промени кормилар.
Грешити није само људски, већ и политички.
По правилу, најбогатији позивају на скромност.
Највећи неред настаје током чишћења.
Време је најбољи лекар, а не прима ни мито.
Наша политичка сцена је избалансирана. Неки политичари су смешни, а неки нас расплачу.
Увек касно схватимо да на изборима побеђују политичари, а не бирачи.
Ништа није тако лако заменљиво као сопствено мишљење.
Неки закони изгледају као да су усвојени у скупштинском бифеу.
Врхунац лагања достижемо када лажемо себе.
На видело са истином! Изван парламента!
Тамо где престаје спремност да се нешто уради, почиње дискусија.
Преспавао је неко време. На срећу, то је био само четворогодишњи мандат.
Ако је ово што живимо будућност из снова, радије бих имао непроспаване ноћи.
Милан КУПЕЦКИ
(Превео са словачког Александар Чотрић)
0 коментара:
Постави коментар