НАГРАЂЕНЕ ПРИЧЕ СА ФЕСТИВАЛА САТИРИЧНЕ ПРИЧЕ 2023
И З Б О Р Н И Т О Р (3. МЕСТО)
У предизборни обилазак Доњег Запећка дошао је господин Макса, кандидат опозиционе
партије за народног посланика.
-Колико видим, садашња власт је заборавила на вас! – обратио се присутнима испред
запуштеног задружног дома.
-Начисто! – заграјаше сељани.
-Ако ми победимо на изборима, од вашег села направићемо рај на земљи!
-О каквом рају говориш?! Ми одавно живимо као у паклу!
-Наша партија планира да овде буде зимски туристички центар. Код вас ће се одржавати
међународни смучарски скокови. Као прво, преуредићемо вашу запуштену скакаоницу, а
као друго, купићемо вам машину за прављење вештачког снега.
-Али ми немамо скакаоницу!
-Немате скакаоницу?! Ништа зато, направићемо нову! Планину, хвала богу, имате!
-Ми смо у равници, немамо ни планину!
-Нема проблема, подићићемо вам планину, и то највећу и најлепшу у региону!
Потом је извадио мобилни телефон и позвао некога: „Шефе, колико нам треба да у Доњем
Запећку подигнемо планину?!... Немају... да, да, добро... разумео сам...
-Ево овако, браћо и сестре: планина у овом тренутку отпада јер је велика инвестиција. На
вашу локацију преместићемо оно градско брдо! Оно је скоро као планина.
-Зашто?! – унезверише се мештани.
-Зато што желимо да у нашем граду нико не зна шта се иза брда ваља!
-Пошто ће брдо бити наше, можемо ли и ми нешто да ваљамо иза њега?!- упута
најпромућурнији међу присутнима.
-Гласајте за нас, а онда ваљајте колико вам драго! Али само поштено, молим вас!
-А шта да радимо ми који нисмо рођени за ваљање и уваљивање?!
-Ви чувајте овце, то је данас најрентабилније. Користите брдо за испашу.
-Пропали говедари, свињари и козари, а ти нама нудиш овце!- загаламише.
-Браћо, ја вама нудим специјалне овце...
-Је л оне које гласају, а ви их после шишате и музете цео мандат! – јави се неки шерет.
Господин Макса је објаснио да ове овце дају стаклену вуну и млеко у праху од кога се
прави најквалитетнији тврди овчији сир. Зарада је огромна јер су то готови производи,
спремни за пласман на домаће и инострано тржиште.
-Чије су то овце и како ми да дођемо до њих?!
-Како, чије? Наше , домаће, произведене су у нашој партијској кух... пардон, генетској
лабораторији! Ви само треба да се учланите у нашу партију и гласате за нас, а кад
освојимо власт даћемо свакоме по десет брава. Од овог оронулог задружног домa
направићемо модерну сирару у којој ће бити запослено најмање пола Доњег Запећка!
Проломи се аплауз одушевљења и поче масовно потписивање партијских приступница, а
господин Макса је опет телефонирао: „ Шефе, утерао сам стадо у наш изборни тор“...
Љубомир Илић, 72 год, пензионер
Мала Крсна
ШАРЕНИ КИШОБРАН (2. МЕСТО)
Био је то изузетно важан дан за нашу државу. Иако је киша већ почела да пада, људи су се
у великом броју окупили испред зграде владе наше државе. Величанствен призор су
употпунили шарени кишобрани. Нико није тачно знао зашто баш тога дана морају да буду
ту, али су се сви сложили да је то било веома важно за нашу државу.
Полако су почели да пристижу министри владе наше државе. Прво је стигао министар
информисања како би се информисао о чему се ради и о томе обавестио остале министре.
Затим је нешто касније стигао министар пољопривреде. Њему је требало мало више
времена да уђе у зграду јер је морао да очисти прљавштину са ципела. Не, није био на
некој њиви, него је истрчавши из кола да купи цигарете, угазио у псећи измет. Целим
путем је псовао возача, а припремао се и да одржи слово министарки екологије. Министар
здравља је био оправдано одсутан због болести, министра културе нису успели да пробуде,
а нису много ни инсистирали, позвали су га само ради реда. Министарка правде је имала
неки судски процес. Оптужена је да је била неправедна. Министар спољних послова је
остао заробљен у јурти приликом посете Монголији или Киргизији. Задњи пут кад је успео
да ухвати сигнал, није знао да каже где се јурта тачно налази. Његов колега, министар
унутрашњих послова је већ био унутра јер он због клаустрофобије не излази напоље. Што
се министра просвете тиче, није баш било најјасније да ли долази или не. Ако положи
испит који му је, као за баксуз, заказан баш данас, доћи ће, ако не, неће јер му је
председник владе рекао да му не излази на очи без дипломе. Министру економије се десио
пех кад му се разбила касица - прасица. Биће потребно неко време док скупи сву ситнину.
Осим понеких министара који су били ОПРАВДАНО одсутни, сви остали су били ту:
вратари, возачи, кафе куварице, конобари, чистачице и једна медицинска сестра, за случај
да позли неком од министара.
Министарку екологије су обавестили да је министар пољоприведе толико бесан на њу због
псећег измета у који је угазио и смрада који се ширио са његових тек купљених, скупих
италијанских ципела, да су јој пријатељски саветовали да оде да прошета неким парком,
док се колега мало не смири.
Председник владе наше државе је успео да се пробуди на време јер он заправо ни не спава,
али је прво морао да сврати до киоска брзе хране како током састанка не би пао у несвест.
Дошао је у заказано време, али је насред светлих, брижљиво испегланих панталона имао
велику флеку од кечапа и сенфа. И зато је све време руке држао међу ногама, и ишао
погнуте главе, као да се, не дај боже, нечега стиди.
Састанак је трајао до дубоко у ноћ. Шарени кишобрани су се врло брзо разбежали због
кише која је лила као из кабла. Једини траг о овом састанку важном за нашу државу био је
један шарени кишобран који није успео да се склони од кише.
Ана Стјеља (1982, књижевница, преводилац и новинарка)
Београд
ДОМАНОВИЋ ПО ДРУГИ ПУТ У СТРАДИЈИ (1. МЕСТО)
Радоје Домановић је замолио Господа Бога да му дозволи да на кратко посети Страдију
коју је напустио пре више од једног века.
-Господе, нешто ме вуче да видим шта сада раде моји Страдијанци, да ли се нешто
променило, или је онако како сам ја запамтио ту земљу.
Свевишњи не би био то што јесте када не би знао шта ће почившег сатиричара сачекати на
земљи, али је дозволио Радоју да се спусти на три дана у Страдију, очекујући од њега неке
нове приче које је, иначе, волео да чита.
И тако се Радоје са црним шеширом са великим ободом обрео у Страдији. Прошетао је
својом омиљеном Скадарлијом, где замало није ишчашио ногу због рупа у калдрми. Ни у
једној кафани нису хтели да га приме, јер није имао резервацију за вечеру. „Вас који само
пијете не можемо да примимо, јер заузимате место, а мало потрошите“, рекли су му
конобари. На Калемегдану је Радоје видео своју бисту зараслу у шибље, неосветљену и
необележену. У Удружењу књижевника је сазнао да се додељује награда која се зове по
њему, али да Министарство културе већ двадесет година одбија да је финансира, па се
сатиричарима додељују само неке плакете и његове фотокопиране слике. Потражио је и
улицу са својим именом, али ју је с тешком муком пронашао на далекој периферији
престонице Страдије. Разговарао је са људима који су били одушевљени мудрошћу вође и
слепо га следили. Видео је и оне који су се нудили да их јашу властодршци, као и оне који
су стајали у дугим редовима да им ударе жиг посред чела, у знак лојалности актуелној
власти.
Док је то гледао, пришла му је једна новинарка која је у руци држала неку непознат
предмет и један мушкарац са неком необичном кутијом на рамену.
-Да ли бисте дали изјаву за нашу телевизију? – упитала је новинарка.
-За шта? – збуњено је питао сатиричар који је напустио земљу пола века пре изума
телевизије.
- За Телевизију Н.Н. Како се зовете, чиме се бавите и како ви видите стање у нашој земљи
уочи предстојећих избора?
- Зовем се Радоје Домановић. Био сам писац, а све што имам да кажем о садашњој
ситуацији већ сам написао у својим причама.
Пошто је та изјава исте вечери емитована на ТВ Н.Н, експресно су уследиле реакције.
Министар културе је одлучио да све приче Радоја Домановића буду избачене из лектире.
Градоначелник престонице изјавио је да ће улици названој по њему бити промењено име.
Један таблоид је сатиричара назвао сарадником и плаћеником криминалног клана, други га
је крстио човеком недостојног свог имена који ради за непријатеље, трећи му је прилепио
етикету неизлечивог алкохоличара, четврти га је оптужио да је лош и петпарачки писац
који се одао политиканству, пети да је био нерадник који је добијао отказе као писар у
Министарству просвете и као наставник у школама...
Кад се следећег дана несрећни Радоје вратио у небеску Страдију, Господ је већ све знао.
-Ти рече кад си био доле да је у Страдији све исто.
-Схватио сам да нисам у праву што сам то рекао. Горе је – слегну раменима сатиричар.
Александар ЧОТРИЋ
Administrator Marina Raičević
0 коментара:
Постави коментар