ПРЕДСТАВЉАМО КЊИГУ АФОРИЗМА "ПРОМЕТЕЈ СЕ ВРАТИО" ДУШАНА ПУАЧЕ

ЗЛАТНИ СЈАЈ И ДИЈАМАНТСКА ЧВРСТИНА

Српски политички и сатирични афоризам велики узлет доживео је крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог века када се појављује нова генерација аутора која у нашу афористику уноси бриткост, провокативност, енергију, свежину и ангажованост. Била је то у неку руку ренесанса афористике из половине шездесетих година двадесетог века, чији су протагонисти били: Љубиша Манојловић, Брана Црнчевић, Владимир Булатовић Виб, Павле Ковачевић, Витомир Теофиловић, Душан Радовић и Милован Илић Минимакс, али је Београдски афористичарски круг у настанку, по свим обележјима, био нов, аутохтон књижевни покрет и правац који није имао прави узор ни у домаћем ни у страном искуству, осим донекле Лецовом, афористичарском хабитусу. Један од најистакнутих представника тог новог таласа у српској сатири, заједно са Александром Баљком, Петром Лазићем, Срђаном Радуловићем, Вуком Глигоријевићем, Владимиром Јовићевићем Јовом, Михаилом Вељковићем, Миланом Тодоровим, Радивојем Дангубићем, Слободаном Симићем и Миланом Бештићем - био је Душан Пуача - аутор који је тада заузео и до данас има веома истакнутно место у плејади најзначајнијих наших, па и европских афористичара. Аутори који су ступили на књижевну сцену још док је био жив Јосип Броз, или непосредно по његовој смрти, нису презали да пишу полемички и критички ни о четрдесетогодишњим табу-темама: вођи, армији, братству и јединству, једнопартијском систему, самоуправљању, социјалистичком реализму у уметности, несврставању, друштвеној својини... Иако су привукли пажњу читалаца, а по квалитету, естетским дометима и оригиналности се пробили у сами европски афористичарски врх, свесно и неправедно били су потискивани на друштвену и уметничку маргину од критике, антологичара, уредника, издавача, преводилаца и, наравно, политичких моћника и дежурних цензора. У поређењу са богатим теоријама и обимним историјама романа, лирике, драме и већине других елементарних књижевних облика, мрежа књижевних и филозофских архипелага афоризма, управо из тих разлога, до сада је слабо истражена. Душан Пуача је у уметности кратке форме присутан више од четири деценије и за то време ју је прилично обогатио јер је створио велики број мини ремек-дела. Неке његове мисли стекле су антологијску вредност и постале су познате и у ширим круговима љубитеља лепе писане речи. Афоризам овог сатиричара пропознатљив је као кратак и елегантан израз мудре и дубоке мисли. Пуача је од почетка књижевног стваралаштва градио свој аутентични стил по којем је постао особен и уважаван. Његова оригинална поетика подразумева рефлексивност, слободну и маштовиту игру духа, перманентно трагање за новим књижевним приступом, истраживање у језику, иновирање у лексици, реактуелизацију традиционалних тема, брушење синтаксе и трагање за ефектним поентама. Огромна већина његових афоризама ништа није изгубила с временом. Напротив, Пуачине књижевне минијатуре потврдиле су да и после више деценија од настанка поседују златни сјај и дијамантску чврстину, у шта нас уверава и збирка његових најновијих мисли које следе тај ток - „Прометеј се вратио“. Има у њеном наслову, поред метафоричног, и нечега аутобиографског, јер нас садржај овог дела уверава да се писац заслужено враћа на велику сатиричну сцену. Минимална величина убојитих реченица из књиге напуњена је максималним интензитетом, а минимална синтакса афоризама даје им максималну семантичку снагу: Сан снајперисте: иста мета, ближе растојање; Не знам шта да мислим. Најбоље је да не мислим; Изгубио сам идентитет. Постао сам људски ресурс. У реченици нашег писца ништа није сувишно, јер је свака реч добро одмерена и уклопљена. А између тих речи које подсећају на нуклеус, фузијом и фисијом ствара се енергија која омогућава да мисао полети и постане крилатица. Бугарски писац Јордан Николов с правом је приметио да је «афоризам атомска енергија књижевности». Душан Пуача ствара, чини се, спонтано, с лакоћом, очарава и игра се речима, тражећи у свему искре хумора и зрнца мудрости. У исто време примењује оптику обичног човека, тако да његови афоризми не изгледају елитистички или песимистички, мада не избегавају озбиљна питања и проблеме. Може се рећи да су његове теме везане за политику (Од сурогат мајки политичке партије су украле идеју. Тако се изродила и сурогат опозиција); економију (Сви смо ми страни плаћеници. Наравно, када су све фабрике купили странци); социјалне разлике (У борби против сиромаштва постижемо завидне резултате. Сиромашни завиде богатима); друштвене неправде (Добио сам отказ на послу. Био сам паметнији од директора); људске мане (Успешно нас је преварио. Уместо у кристалну, гледао је у билијарску куглу); раширени криминал (Лопови су баш имали среће. У банци је био у току дан отворених врата); полицију која прекорачује овлашћења (У полицији ми се развезао језик. Чак сам престао да муцам), али и наш свакодневни живот: рођење (Моје рођење обављено је царским резом. Да се зна које су ми амбиције); брак (У моме браку ташта је дубока држава), међуљудске везе (Комшија се камуфлирао у волонтера. Нуди се да ме у свему испомаже); новац (Мој одлазак у теретану већ даје почетне резултате. Имам сто евра мање у новчанику); спорт (Нашим фудбалерима би требало објаснити да побеђује онај ко да више голова а не који их више прими); људску глупост (Друштвене мреже помажу да неке будале покажу и осталим корисницима колике су будале); афоризме (Нисам имао од кога да препишем неки добар афоризам, па сам морао сам да га напишем)... Таленат писца Душана Пуаче поменуте теме издваја из сене свакодневице, како бисмо могли да их видимо у другачијем светлу – какви јесмо и како живимо. Није свака мисао, чак и ако је кратко изражена и лако памтљива – успео афоризам. Добар афоризам може да створи аутор великог знања и богатог искуства. Такав афоризам може да живи самосталним животом јер има јасноћу, оштрину вербалне формулације и у њему се препознаје оригинална мисао. Уметнички успео афоризам може без доказа, компликоване аргументације, једино снагом софистициране неочекиваности и јарке формулације да убеди чистим исказом, не толико доказујућим, колико упечатљивим и снажним. Управо такви јесу афоризми у књизи „Прометеј се вратио“. Стилистичка и семантичка анализа афоризама Душана Пуаче омогућава нам да откријемо да он у процесу стварања својих радова користи читав низ стилских техника као средства уметничког изражавања и истицања мисли. Његови афоризми су вишезначни, вишесмислени и функционишу на најмање три нивоа: идеолошком, фигуративно-композиционом и језичком. Њихове семантичке одлике манифестују се у утицају на примаоца, што се изражава у навођењу на размишљање и пружању подршке сопственом закључивању. Користећи семантичка обележја афоризама, њихову изражајност, информативну густину, сликовитост, оригиналност и комуникативну јасноћу, наш афористичар успева да тачно проникне у „вечне теме“ живота и смрти (Мит о његовој бесмртности измислили су они који су живели кратко); добра и зла (Пандорина кутија је много мала. Не може у њу стати све зло које у свету постоји); светла и таме (Светлости на крају тунела није било. Важно је да смо видели улаз у тунел); пораза и победе (Историју више не пишу победници него онај ко више плати); уздизања и пада (Коњ и магарац су нивои успеха појединаца. Истина, узлазно силазна путања), љубави и разочарања (Ја волим Србију! Не могу без адреналина)... Афоризам нашег аутора стога је дијалектичка игра између фрагмената и система. Његове максиме увек нас нечему науче и натерају нас да размишљамо о том нечему. Ослањајући се на народно искуство или филозофску мисао познате личности, Пуача постиже највећу уверљивост и изражајност свог уметничког израза. Он афоризмима изражава филозофске, етичке и естетске ставове, при чему не бежи ни од политичких и идеолошких погледа на друштво и свет. Аутор ове изузетне збирке уверљиво демонстрира и раскош свог умећа да суптилно, децентно и с мером проговори и о деликтаним темама, какве су романтика, чулност, еротика, секс, страст: Филмски пољубац значи секс у најави; И у сексу је важно погодити циљ; Вођење љубави између моје девојке и мене је на врло високом нивоу. Ја сам пилот а она стјуардеса. Пуача умешно користи као предтекст античку митологију и филозофију: Бог рата Арес још од времена Старе Грчке управља нашим животима. Постао је универзални војник; Дамоклов мач је отишао у музеј. Сада имамо суптилније методе; Да је Одисеј био толико паметан,као што се прича, не би се ни враћао кући. Толико га је искушења још чекало, као и мотиве, догађаје, личности и појмове из јудео-хришћанства, па и целокупне светске литературе, религије и историје: Каин и Авељ, два брата рођена. По мајци. Потврђено ДНК анализом; Содома је оптужена за центар неморала и уништена. Гомора је успела да преживи; Када год споменем Шекспира, осетим неку трулеж. Вероватно се шири из Данске; Живот је као позоришна представа. Једино што има више режисера. У свом креативном делању стваралац се наслања на богату књижевну и уопште уметничку традицију која је користила мотив Прометеја, превратника, мученика, издајника богова и пријатеља људи, човека са божанским моћима и бога са људским особинама, и то - почев од Есхила, Аристофана, Антифана, Платона, Протагоре, Бајрона, Гетеа и Шевченка у књижевности и филозофији, преко Тицијана и Гордејева у сликарству, до Бетовена, Листа и Скрјабина у музици. Актуелизација грчког мита о Прометеју аутору служи да аналогијом и паралелама искаже данашње теме кроз особене и значењски слојевите афоризме: Прометеја су људи дочекали са шибицама и соли.Такав је био политички тренутак. Прометеј се касно покајао. Цела планета је у пламену; Богови нису били милостиви према Прометеју. Тако обично пролазе просветитељи; И да нису богови, неко би већ Прометеја казнио. Нема милости за оне који се залажу за опште добро. Књиге, попут ове пред нама, настају мукотрпно и дуго, али зато их и вреди чекати јер читаоцу пружају авантуру духа, естетску сатисфакцију, задовољство откривања новог и узбудљивог и пуни уметнички доживљај и угођај.

Александар ЧОТРИЋ

ОДАБРАНИ АФОРИЗМИ:

И да нису богови, неко би већ

Прометеја казнио.

Нема милости за оне који се залажу за

опште добро.

За Прометеја је још увек на снази

црвена потерница Ватрогасног

друштва.

Људи се и даље играју ватром.

Прометеј није пазио шта прича.

Сада му гори под ногама.

Богови нису били милостиви према

Прометеју.

Тако обично пролазе просветитељи.

Или је бунар жеља исувише плитак

или су моје жеље превелике?

Судњи дан нам није успео.

Пророци су погрешили планету.

Слепи пророци су боље предвиђали

будућност.

Нису били под утицајем медија.

Толико је био себичан да је и у тоалет

ишао из личних интереса.

Већ се дуго претварам да нисам међу

живима.

Да видим колико ће се моји душмани

радовати.

Појавила се нова врста предатора:

Судски извршитељи.

Магла је била толико густа

да се ваздух није ни видео.

И зуби су огледало душе.

Што их је мање, душа је мекша.

Наше везе са непријатељем су

нераскидиве.

Чак смо и крвно везани.

Друштвене мреже помажу да неке

будале покажу и осталим корисницима

колике су будале.

Живот је као позоришна представа.

Једино што има више режисера.

И скеле на грађевини су даске које

живот значе.

У ратовима баш немамо среће.

Увек извучемо најтежу групу.

Њена младост и моје искуство значи:

Она не зна а ја заборавио.

Поклањам репродуктивне ћелије .

Руке ваше, материјал мој.

Каин и Авељ су браћа по мајци.

Показала ДНК анализа.

Вероватно је Шекспир имао добар

комад, чим су се глумице отимале за

улоге.

Сумњам да комшиница има

љубавника.

Мене више не зове на кафу.

Приватни детективи који шпијунирају

моју жену морају бити старији од

седамдесет година. За сваки случај.

Имам завидно искуство са женама.

Многе су ме оставиле.

Волим нудистичке плаже.

Ту нема лажи, нема преваре.

У моме браку ташта је дубока држава.

Изгледа да ћемо морати Срце Србије

да преместимо на неко друго место.

Мој комшија је опозиционар.

Не гледа ТВ дневник.

Историју више не пишу победници

него онај ко више плати.

Тешко је доказати да ли се политичари

служе лажима.

Па, не расте им нос!

Ја сам за беле гласачке листиће.

На њима може свашта да се прочита.

Предизборна обећања?

Сад када смо победили, нећемо се

ваљда бавити тим празним причама.

Лако је било вама да победите на

изборима, за вас је гласао народ.

Ми смо до победе долазили много теже.

Продао бих и ја веру за вечеру,

али је гужва пред страним

амбасадама.

Данас није тешко да те неко назове

издајником.

Довољно је да мислиш другачије.

Имам кризу идентитета.

На знам да ли сам издајник,

страни плаћеник или продана душа.

Када год пожелим да кажем нешто

против власти, угризем се за језик.

Боље да ми страда језик него глава.

Сви смо ми страни плаћеници.

Наравно, када су све фабрике купили

странци.

Бисте народних хероја још увек

украшавају паркове.

Очекује се подмлађивање кадрова.

За године проведене у пензији ће се

рачунати бенефицирани стаж.

Због отежаних услова живљења.

Док чекам уплату другог дела пензије,

прекраћујем време гледајући филм:

Одавде до вечности.

Радујем се само лажним вестима.

Оне ми распирују машту.

Не просипамо ми из шупљег у празно

него из шупљег у шупље.

Тако се мање просипа.

Ја волим Србију!

Не могу без адреналина.

Пендрек је само продужена рука

власти.

Службеник на шалтеру је прва линија

одбране државе пред грађанима.

Доктор ми је препоручио да што више

шетам.

Да он то мене не подстрекава на

протестне шетње?

Овај афоризам је написан по

истинитом догађају.

Преживео сам га.

Када је ствар дошло до тачке

кључања, прешли смо на Фаренхајте.

Авион се срушио зато што му је црна

мачка прешла преко пута.

А био је и петак, тринаести.

Код нас се народни хероји никад не

проглашавају на дуже стазе.

У нестабилним временима час си херој

час си издајник.

Моме деди нису одобрили кредит.

Није успео да убеди банкаре да је још

увек жив.

У борби против сиромаштва

постижемо завидне резултате.

Сиромашни завиде богатима.

Чивас регал и ја смо слични.

Обојица смо одлежали по дванаест

година.

Ахил и ја се потпуно разликујемо.

Он је рањив у пету, а ја ударен у главу.

Вирус нас је поделио на позитивне и

негативне.

Мада, позитивни су у ствари

негативни.

Изневерио сам очекивања ПИО фонда.

Доживео пензију.

Ми смо традиционалисти.

И песме и певачице иду са колена на

колено.

Ђаци пешаци су први увели учење на

даљину.

Традиционално не прослављамо

педесет - годишњицу матуре сваког

двадесетог маја у години.

Нико да се сети.

Одабрао: ДИБ

ПРОМЕТЕЈ – ТРЕЋИ ПУТ

Ово је трећа моја књига афоризама која у наслову има Прометеја. Опчињен сам Прометејем. Украо је ватру са Олимпа и поклонио је људима, са свим даљим консеквенцама. Сурово је кажњен, прикован за стену на Кавказу, где су му орлушине кљуцале џигерицу. Значи, и пре Христа било је жртвовања зарад човека. Срећом, после неколико векова мука, ослободио га је Херакле. Тако каже митологија. За нас је симбол доброчинства, врлина и носилац знања које је несебично делио људима. И, тако је почело. Прва књига афоризама коју сам написао давне 2007.године је са називом Прометеј је побегао. Доминирајући афоризам је био: Прометеј је побегао. Није више хтео да буде лучоноша. Прошло је више од десет година (2018.године) када је изашла друга књига афоризама са називом После прометеја. Ту је доминирајући афоризам био: За Прометеја је још увек на снази црвена потерница ватрогасног друштва. Људи се и даље играју ватром. Прометеј је отишао, али је било занимљиво видети шта се дешавало после, колико су и на који начин људи користили оно што им је уз своју жртву оставио. Нешто се десило и јако сам скратио период између те и наредне, треће књиге. Прометеј се вратио, са разлогом, убрзано ствари иду нежељеним током. Почетни афоризам гласи: Када се Прометеј вратио, људи су га дочекали са ватрогасним апаратима. Да ли је труд био узалудан? И тако, био сам слободан рећи, испаде триологија о Прометеју. Задовољан сам и негде интимно срећан што је тако испало. Триологија, кратка форма, афоризми, Прометеј... На вама је да оцените да ли су Прометеј, односно људи, представљени на прави начин, са свим својим врлинама и манама, а кроз моја сатирична сагледавања света у којем живим, а и шире. Аутор Септембар, 2020.г.

ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА АУТОРА

Душан Пуача, рођен у првој половини двадесетог века. Дипломирани правник у пензији. Сатиром се бави већ четрдесет година. Објавио пет књига афоризама и књигу кратких сатиричних прича о коњима. Тачна вага, Пољубац шкорпиона, Прометеј је побегао, После Прометеја, Прометеј се вратио и приче Коњотрк у времену. Објављивао у више листова и других медија, превођен на преко десет језика, уврштен у више антологија. Члан Удружења књижевника Србије и Београдског афористичарског круга. Награђиван, истина, ретко. Живи и ради у Београду.