афоризам; aforizmi

АФОРИЗМИ ЖЕЉКА ЖЕЛЕТА ЈОВАНОВИЋА


 1.


Бранили смо се ћутањем.

Нисмо се одбранили.


2.


Лепо је када те неко покрије током ноћи,

али још је лепше када ти покрије рату кредита.


3.


Носили би нас на души, само када би је имали.


4.


Државни службеник је остао прековремено на послу.


Успавао се.

5.


Народу није неопходно оружје да би наставио да пуца.


6.


Чланови владе одржали су састанак иза затворених врата.


Коначно су се нашли иза браве.


7.

Једном се живи.

Још само да то једном и дође.


8.


Удала се из љубави.

Према новцу.

9.


Наша влада се не шали.


Мада, да нису тужне, прилике код нас би заиста биле смешне.


10.


Купио сам лек чија је нуспојава изазивање осећаја депресије.


Вероватно је то због цене.


11.


Наш народ се у све разуме и све зна.

Само не зна како ће да преживи.


12.


Не би они ни мрава згазили.

Мрави ипак нису наше достојанство.


13.


Може се сасвим лепо живети од писања ако пишеш политичке говоре.


14.


Након тапшања по рамену уследиће ударац и по џепу.


15.


Лако је написати текст за вести.


Треба само упорно понављати добро вам је, добро вам је, добро вам је...


16.


Политичари су уз народ увек када је најтеже.

Значи одувек и значи најтеже народу, не политичарима.


17.


Штрајковали би ми глађу, али треба нам нешто ново.


18.


По Милошу смо назвали воду, по Карађорђу шницлу а треба и ову глад


назвати по неком владару.


19.


Од политичара ћемо често чути како улажемо у ово и како улажемо у оно.


У тој речи „улажемо“ слово у је огроман вишак.


20.


Многи стари занати су изумрели, али онај најстарији успешно одолева.


21.


Лепо је што и у нашој држави има реда, али није лепо што је тај ред испред


народне кухиње.

22.


Бука коју је изазвао громогласни аплауз спречила је да се чује и истина.


23.


У шумама Амазоније откривено је ратоборно племе које касни стотинама


година за светом.


Да није реч о Амазонији, тачно бих помислио да причају о нама.


24.


Не може и јаре и паре.


Избори јесу демократски, али не могу да буду и фер.


25.


Умало да ми црна мачка пређе пут.

Срећом, упала је у рупу.


26.


Сви Срби стаће под једну шљиву.


Ваљда ће се ту наћи места и за неки казан за печење ракије.


27.


Деда је узео кредит да би подигао себи надгробни споменик.

За сахрану неће имати довољно, мада је тим кредитом раку себи већ ископао.


28.


Земљо, отвори се да побегнем!


29.

Живот је река.

Нису ту чиста посла.


30.


Није хуманитарна помоћ послати вагоне пун хране.


Куд и камо је хуманије послати празне вагоне да одведу оне који су се најели.



Жељко Желе Јовановић


Administrator Marina Raičević

0 коментара:

Шипак, Београд.Сва права су задржана!Дизајн блога Игор Браца Дамњановић. Омогућава Blogger.