Мали јаничари
Прерастао није ни бенкице
Стрпаше га у мале јаслице
Кука, плаче, преклиње и моли
Имали ико да чује, да га воли
Оста жељан бакинога гласа
Преко ноћи за обданиште стаса
Мада има и баку и дједа
Ин је да се у обданиште преда
И умјесто у породици да буде
Одраста уз непознате људе
Још не упозна оне што га воле
Уписаше га у први разред школе
После школе треба опоравак
Смјестише га у продужени боравак
Сјетимо се да би дјецу спасли
Уз дједу смо и уз баку расли
Искрена нас љубав његовала
Свуд пратила њежна бића мала
Сада љубав замјенише паре
Одгајамо мале јаничаре
Момир Васић
0 коментара:
Постави коментар