У Србији је размишљање о будућности, у најмању руку, непристојно.
Србија чува своју самосталност. Нико је неће.
Политика је аванзовала. Сад је старлета.
Од извора два путића, а од Вучића ауто- путеви.
Захваљујући нашем вођи, мене леђа више не боле. Сад могу слбодно да се
сагињем.
Од оволике магле не види се ни цев пред носом.
Код нас је на крају тунела помрачење сунца.
Свет је мали. Ето, на пример, моје село.
Кад видим цене, мени то постаје шопинг- бол.
Сад би могао да се напише роман „Алекса у земљи чуда“.
Јесу то Маршалска острва, али и председничка.
Власт се добија на изборима, кажу они који краду на изборима.
У животу и у смрти, живи гласачко тело.
Молим вас, пола килограма паризера и векну хлеба. Али, без оне тројице.
Све смо ближи ЕУ. Изграђен је ауто- пут Рума- Шабац.
Напредак се види. Премијерка сваког дана мења сакое.
Још ме интересују лепе жене. Све док могу да се окрећем.
Миодраг Лазаревић
0 коментара:
Постави коментар