Nije redak slučaj da se roditelji suočavaju sa problemom kako da nateraju svoju decu da uče. Prirodno, ni jedan roditelj ne želi da obara pogled zbog stida na roditeljskom sastanku. Svako bi želeo da baš njegovo dete bude najbolje iz svih predmeta, da se primerno vlada i da služi kao pozitivan primer ostaloj deci. U cilju da tako i bude, roditelji često koriste raznorazne metode kako bi svoje naslednike motivisali da se late knjige. Jedna od učestalijih metoda jeste obećanje. Roditelji neretko potežu za obećanjima koja su često i mimo njihovih mogućnosti samo da bi dete ostvarilo što bolji rezultat u školi. Kada se dogodi da obećanja ne urode plodom, onda se poseže za nekim drugim manje popularnim metodama kao što su ucene i pretnje. Ako i ovi metodi ne urode plodom, roditelji padaju u neku vrstu očaja da bi se na kraju samoutešili rečima:“Ma neka je ono meni samo živo i zdravo!“
Međutim, pre nego što se pomire sa sudbinom, roditelji će nastojati da urade sve kako bi svoje mezimce ipak ubedili da je svetla budućnost pred njima isključivo ako budu marljivo učili. U tom nastojanju često uzimaju svoj primer kako bi dete što bolje motivisali.
-E moj sine... -započeo je pregovore jedan od roditelja, nemoj da ponavljaš moje greške. Uzmi uči da ne prođeš u životu kao ja. Pogledaj samo kako se ja patim. Svakodnevne, višečasovne sednice, besciljna sastančenja...uči dobri moj sine da ne bi i ti sutra morao da radiš u Vladi. - sa setom u glasu završio je brižni roditelj svoje ubeđivanje.
Željko Žele Jovanović
0 коментара:
Постави коментар