Demokratija u Srbiji je ušla u tridesettreću
godinu.
Sleduju joj Isusove muke.
Prepoznali smo ih.
Presvukli su se, ali nisu oprali ruke.
U programe političkih partija ubacuju sve i
svašta.
Da čorba bude gušća.
Narod je u dilemi.
Da li da izađe na glasanje ili da umoči motke!?
Kad nam jednom svane,
gde će stati silni narod koji se vrati u Srbiju?
Naša demokratija je sigurna.
Vladar je drži pod kontrolom.
Javite im, da je vlast prolazna,
a da istorija zločin prema narodu ne prašta.
Nije mu problem da održi govor.
Problem mu je da održi reč.
Dva dokumenta garantuju uspeh:
članska karta i dijagnoza.
U našoj porodici,
na svim izborima glasa jedino pokojni deda.
Verujemo u predsednika.
Sigurno bi u zatvoru imao dobro vladanje.
Mi smo rođeni na dnu.
To nam je prirodna sredina.
Patriotizam nema cenu.
Ide na slobodnu pogodbu.
Bio sam na obeležavanju Dana bezbednosti.
Priveli su me.
Ako čekaš da te neko pita za mišljenje,
džabe si mislio.
Dobrivoje Antonić
0 коментара:
Постави коментар