У друштву се не шапуће
Не дај Боже то зло чуће
Глухим правде треба бума
Да би чули глас разума
У друштву се не шапуће
Ухо ОЗН-е и шапат чуће
Истина гдје се не чује
Људску машту злоба трује
У друштву се не шапуће
Зло што жели тако чуће
Са усана прочитаће
И оно што се не шапуће
Зато гласно у лице скреши
Ко има образ свјесно не гријеши
А за њежна шапутања
Опасност је доста мања
Јер о срећи срце снује
Шапат срца срце чује
Момир Васић
0 коментара:
Постави коментар