МИОДРАГ ЛАЗАРЕВИЋ - ПОДРШКА

ПОДРШКА

Милан је поново чуо звоно и, већ изнервиран, пошао ка вратима. Мислио је да ће кроз шпијунку угледати двојицу непознатих људи, међутим, испред врата је стајала лепа комшика Маја с другог спрата, професорка енглеског. Милан је брзо поправио фризуру и отворио врата.

-Добр вече, комшија!- рече Маја видно узбуђена.- Извињавам се ако сметам...

-Ма не, таман посла!- одговори Милан.- Изволите унутра, нисте овде долазили откако ми је преминула супруга.

-Па, посао, обавезе у школи...

-Изволите, седите. Шта ћете да попијете?-упита Милан.

-Ништа, хвала, дошла само због једне информације. Да ли су и код вас долазила двојица, без икаквих легитимација, да ме питају да ћу гласати за њихову странку и да ли ћу подржати њиховог кандидата?

-Јесу, малопре су били. И кад су поставили питање за кога ћу гласати, ја почнем да причам како сам био секретар партије у својој фирми, да сам био кадар за комитет и да се тада није ишло од врата до врата и узнемиравао поштен и честит свет... Они се сјурише низ степенице, нису ни светло упалили.

Маја се насмеја, па рече:

-Какав безобразлук, молим вас! Шта је њих брига за кога ћу гласати и кога ћу подржати? Подржаћу кога ја хоћу.

-А онај с жућкастом брадицом не личи ми на члана неке странке, више ме подсећа на члана неке банде- рече Милан.

-Јао, комшија, мене је тек сада страх! Од мужа сам се развела, ћерка се удала и отишла...

-Не брините, Мајо, и ја живим сам, па ето... боље је у друштву.

-Хоћете доћи код мене? Спремила сам и неко пециво.

-Наравно, за десетак минута, ето мене!- одговори Милан, а Маја оде у свој стан.

Милан је брзо променио гардеробу, испрскао се „милионом“ (највише воли тај парфем, мада их има на десетине), понео је бутељку италијанског вина и уз осмех помислио: „Зашто избори нису чешће!“.

Миодраг Лазаревић