ПИТОМИ СТИХОВИ И
СВЕТ КОЈИ ОТПИСУЈЕ ДОБРО
У
свету српских афористичара име Миодрага Лазаревића једно је од водећих, међу
првих двадесетак. У свету поезије поседује вртоглави узлет и представља многе
освојене врхове певања и мишљења и домете достојне сваког поштовања. Велика
књига, занимљив песник и светковина за читаоце.
Лазаревић
је поета ововременог света који је такав какав је. Окрутно место за људе који
немају резервну насеобину. Практично, бачени смо у тај зверињи свет, па ко
издржи, опстаће. Међу таквом светином с обрисима сатанског деловања, песник се
чак дивотно сналази јер „боље се сналазим у немилости, него у милости“, рекао
би Лазаревићев савременик Матија Бећковић и при том обојица сматрају да
вашариште свега и свачега није само српски него универзални, свеколико
планетарни облик.
Народ
ма где и ма који једваа излази на крај са собом и својом привременошћу, кадикад
се тражи да будеш мањи од онога што јеси и већи од своје невоље, све се врти
око нуле (као да је њена анатомија нешто вредносно и просечно), бреме живљења
народа никако да се пребаци и адресира на изворне власнике, судбина успева да
поједе све помаке кад год јој се прохте „па се тако калауз жали да није све по
кључу“, те се на крају свих крајева налази закључак како је „несрећа - срећа
најсрећнија“. Шта је у овој песничкој збирци стих а шта афоризам? И друго у првоме и прво у другоме, нераскидиво и
култивисано јединство. Углавном, песник пева да је појединац све мање свој,
односно, другачије свој, живи као „туђин и отуђен“, тумара од немила до
недрага. Какав појединац такав и свет, нажалост, мање божански, а више
сатански, пркосан и инатљив, превише ратнички и рачунџијско - освајачки с
разулареном „победничком правдом“. Јер,
„Тек
кад се попне на врх
Човек
покаже колико је низак“.
Или:
„Велике
силе руше мале земље
Које,
ничим изазване, постају још мање
Цепају
их на још мање
Величине
својих већих градова
Тако
је лакше владарима света“.
Дакле,
у овоземаљском ефемерном постојању иде се кроз велика питања, са обиљем сумње.
Да ли је ово време „рата и мира“, „бити или не бити“, „на страшном месту
постојати“, ходити по оштром размеђу добра и зла? Јединственог одговора
нема, много
је
неуспешних претпоставки, живот не
иде узлазном него поразном линијом, и сваки човек је миљама далеко од слободе.
Истовремено, много је греха, затрованих душа, огрезлост у неморал, урањање у
своје дубоко сопственичке интересе који се противе и најмањој праведости.
Напротив, „требало би да постоји институција за рано откривање мрака“, пева
Миодраг Лазаревић и додаје да је некада интелигенција била поштена, а данас
потиштена и то диљем белог света.
Судећи
по одређеним стиховима песника ово је време без стида, планетарног безвлашћа,
где батина свугде, а шаргарепе ни за лек нема и, коначно, где све што постоји у
рукама је „сумњивих мајстора“ у зонама сумрака. Ово је век развода и одлазака,
престанак доброте, залазак лепоте, недостатак и поштовања и самопоштовања,
сумњичење свих и за све. Године као да су заледиле памћење, масовно се бежи од
оног што јесте и приклања ономе што припада јачем, а тај начин дубоко је
противуречан српском бићу и корену.
У
многим земљама, па и поколењима, одувек су се осуђивали „промукли песници“,
неангажовани, неопредељени и дескриптивни, али без ароме. Лазаревић таквима
никада није припадао. Он је у категорији ангажованих, призива доброту свих и за
све, обраћа се Богу „ваљда и Бог има свог Бога“, и осветљава путеве којима,
нажалост, мали број верника иде. Као да се у сну и на јави пита кад ће коначно
и заувек да мањина победи већину јер је све планетарно кориснија од већине која
је наглавачке постављена.
Сви
заборављају, упозорава песник стиховима ове књиге, да једино што иза човека
остаје јесте пространо небо и чиста душа. Тако би требало, али да ли је баш
тако?
|
Синиша Ристић |
РЕЧ О АУТОРУ
МИОДРАГ
ЛАЗАРЕВИЋ, дипломирани агроекономиста, највећи део радног века провео је у
просвети као васпитач у дому ученика Пољопривредне школе у Пожаревцу. Упоредо с
тим, бавио се новинарским и књижевним радом (преко 40 година). Његови радови
објављују се у дневним новинама, часописима, зборницима, антологијама, на радио
таласима и ТВ- у.
За
свој рад је и награђиван: шабачка „Чивијада“ и „Златна кацига“ Крушевац за
афоризам, као и „Златни афоризам“ у Мркоњић Граду; такође, награде за приче,
хумореске, поезију и за роман „Бунцање“ у Источном Новом Сарајеву- „Златна
сова“.
Објављене
књиге: Биће боље и друге приче (1996), Лумперајка од пролетаријата (1968), Сјај
у глави (2001), Немој да причаш (2001), Биће боље и друге приче, 2. издање
(2002), Приче из торбе од скаја (2006), Назад у боље сутра (2007), Неки то воле
круће (2007), Два века под Србима (2012), Зора сутра (2013), Успаванка за тату
(2013), Кожна биљка (2014), Дође доба (2015), Бунцање (2015), Ласаће комендија
(2017), Бања (2017), Јаук демократије кружи Европом (2019), Намерне грешке
(2021), Ветар свира баладу (2023).
Миодраг
Лазаревић живи и ствара у Пожаревцу.
ОДАБРАНЕ ПЕСМЕ:
V
Брат те био ма које вере био
Бију наши, ал' бију и наши
Највећи циљ је не бити мета
Изгубљена је битка, рат и мир;
Ако не погине у рату,
Човек гине на миру.
Али, славе се порази као победе
После битке много генерала
Јер их пре тога
нигде није било
Све су
генерације послератне.
Непријатељи
разних боја нападају сивило
Логори и бомбардовања, сваки
дан у крви
Светски рат
Први, па затим и Други
Деда М. Рањен у
Балканском рату,
Деда В. у логору
Браунау
Отац у берлинском
радном логору
Ујак стрељан на
градском брду
НАТО
бомбардовање 1999. године
Погинуше људи и
деца
И ником ништа и
свако право њима
Право дрског и
јачег
Споменици хероја
и незнаног јунака
Сузе, плакање и
јауци.
Прикључи се јачем и сили
Да бисте опстали
и били
Нема ту друге, а
ни прве
Ниједан живи
створ не воли црве
Од чега су ти „велики“ мозгови саткани
Мора да су
њихови преци сатански.
Пред очима им
звецкају и шушкају новци
Не маре ни за
рођене своје
Важно им је да се злато и паре
броје,
Само да су трпеза и џеп пуни
И да њихова деца пливају у раскоши.
А што ће нестати планета с лица земље
Њих то не дотиче и не погађа
Њихова вечност је један дан.
Било како било, одувек је тако било
На крају увек буде крај
Нешто би требало да се учини
Али ништа не може да се учини
Људи су сами изградили свој пакао.
Не може
појединац покидати ланац зла
Који стеже читаву планету Земљу
Јер је лудило у свету јаче од разума.
После
идеолошке опијености боли глава
И промашаји могу страшно да погађају
И прав пут заврши у кривој Дрини;
Кад ни своје јасно не разумете по језику
Не постоји слобода говора, већ слобода ћутања.
VIII
Шта је стварност, а шта је превара
Није се још утврдила истина
Па се не може утврдити ни превара
Јер је необична постала и реалност
И људи се диве нечем неразумљивом.
Бог је дао неким људима да одређују
Шта је добро, а шта је зло
Шта је истина, а шта је лаж
Или су то одредили сами ти људи.
Зло и глупост немају краја
Често добре ствари добро крену
Али се лоше заврше и на крају
Испадну велике будалаштине.
Свет је постао опасно место за живот
Колико пута се упита: Шта ћу ја ту?
Слика света је апсурдна и гротексна
Много тога још људима фали
Највише мира и љубави,
А не технике које има превише.
Како да се одржи здрава памет
Кад превише будала гази земљу?
Колико се окренеш, оно други људи
Њихов разум није увек са њима
Они су важнији од сваке истине
Нису постигли ништа велико у животу
Али су помогли да свет стигне до понора
Лакше је уништавати него стварати.
X
Кад се на двору изврше промене
Смени се углавном луда
А она је претеча канцеларијских будала;
Кад будала каже идиоту
Да ће га научити памети
И кад се човек запита шта је ово
Кад су они који су чували овце
Касније чували и мостове!
Ипак, пацови не напуштају брод, мајмуни су то
А најгоре је кад човек постане мајмун
И почне да лаје.
Али, ко све данас није човек
Неко више, неко мање;
Шта ће бити кад паметан не попусти
И почне да хвата на снагу?
Хтели ми то или не
Али наши пророци ништа не погађају
Тек кад се попне на врх
Човек покаже колико је низак.
У највећој
слободи не смеш слободно
Да кажеш да слободе нема,
А многи би за слободу дали све
Јер немају ништа више.
Паметни се боре, али никакве користи
Да би опстао поред будала
Мора да будеш луд
Или да се правиш да си луд
Погубиле се вредности у тами
Свет стоји постојано, али наглавачке.
Млади упражњавају хемију
Старији разрађују ракију
И сви иду путем ка рају;
Девојке су сада савремене
Воле секс, али да им не уђе
Волеле би да рађају,
Али да им не
изађе.
Они који не знају шта се дешава
Не знају ни њима шта се дешава
Паметни ћуте у свом гневу;
Сви хоће да буду
паметни,
А на свету све више будала
Како да се пола света смести у Ковин?!
Човек мора да се бори против свих будала
И против луде и против цара;
Писци одоше у политичаре
Па се не зна где престаје стварност
А где почиње фантазмагорија;
Глумци одоше у политичаре
Као да политичари не знају да глуме;
Шишају нас разни бербери
Али се од тога не прави опера.
Важне послове најчешће добијају
Незналице, улизице и рођаци
Људи с пола мозга и ниткови
Само да су подобни власти.
XVIII
На овом свету што си луђи, то си паметнији
На овом свету што си гори, то си бољи
На овом свету што си ружнији, то си лепши
На овом свету што си живљи, то си мртвији.
Будале постадоше паметне
Неписмени постадоше писмени
Психолози посташе психолошкиње
За свеце
се проглашавају аветиње.
Оде све у суноврат
Непријатељ постаје брат,
Све се свали на народна плећа
Јер је беда све већа
Не може да се купи ни свећа
Да се умре као човек
Који
поштено проживе век.
XXI
Чудо једно како се дешавају многа чуда
Не зна се куда
се иде, али већ је при крају
Боље сутра увек
касни за две године
Не само кола и
земља је кренула низбрдо
Али
бележе се изванредни резултати
У
измишљању резултата.
Свечана
врпца за боље сутра
Пресеца
се сваког радног дана
Радници у
највећој снази стоје
Редовима
испред Народне кухиње;
Види се
напредак на сваком кораку
Просјак
је испружио обе руке
Године су
појели скакавци
Али ко је
појео толике паре?
Народ
бира вођу за своје добро
И он ради
за своје добро
Одлука да снага кладе ваља
Одмах
ступа на снагу
Не стоји
се ни тако лоше- кад се легне
Власт
мисли на свој народ
Зими му препоручује летовање
Мисли се
и на будућност
Све више
је старачких домова
Научно је
доказано да овде
Памет тешко пролази
Многи људи мисле
Да су изгубили и
мишљење
Краљеви су имали
једну луду
А сад их владари
имају на десетине
И сви добро
причају, али то није та прича
Води се народ
лепо у води до грла.
Демократија је
доведена до савршенства
Народ не може ни
да кука
Најбоље се држи
правац на кривинама
Постоје ослободиоци
који вас
Ослободе и од
слободе
Правда
се преврће у гробу
Јер је
много криваца на слободи
Боли
неправда, али и оваква правда
Ако је
неко бржи за главу остаће без ње.
Преци
су крварили у рату
А
наследници крваре у миру
Млади ће пре
дочекати Годоа него посао
Тамо
где влада глад
Да ли
је и влада гладна?
Народ
не пита за цену
Кад је
здравље у питању-
Нема
пара за лекове
Многи
су видели светло
Само на
почетку тунела.
Већина
људи не може да верује
Да је
боље сутра прошло
Све је
исто и они су сви исти
Када се
открије истина
Испод
ње- гола лаж.
XXII
Свет је такав какав је
Без
обзира како се замишља
Да
бисмо га разумели
Морамо
се прво изгубити у њему
Понекад
те сам живот води у свет
А
понекад је лавиринт.
Свет
функционише без појединца
Јер
свет уништава свет
Па тиме
и појединца
Већина
људи живи у беди
И
потребни су нови људи
Ови
садашњи осуђени су на пропаст
На лицима им се види безнађе
Сви су
жртве, али немају куд
Не могу
живети по страни
Мења се
лице земље, а они остају исти.
Ретки су појединци
који живе на свој начин
И који
нису у машини и калупу
Умни
људи стварају кад су слободни
Тек тада дух покреће човека.
Садашњост као да нема краја
Будућност је далеко
Неко ће
је имати ако преживи сутра
Прошлост је најсигурнија
Јер се
догодила, истинита је
Човек
пре заборави будућност него прошлост
Ништа
на свету није сигурно
Само
велике воде неће нестати
И само
се небо не мења.
XXVIII
Данашње време испуњено је
Неправдама и
вулгарностима сваке врсте
Део човечанство
сматра да је веома озбиљно
Да су се преци више
смејали
Свет би данас
изгледао много боље
Што се о злу мање
говори и њега је мање
Свет је пун блата
и свакојаке прљавштине
Темељ друштва не
могу бити
Глупост, незнање,
лоповлук и лажи
Већина људи гледа
погледом
У коме је пламен
наде одавно угашен
Зло нема краја јер
после једног
Долазе многа друга, неке ствари су вечне
И од тога се не може побећи
Живот склапа очи
пред злом
А
среће нема ни на видику.
Човек је разумно
биће
Али често чини
неразумне потезе
Често се доносе
погрешна решења
Паметан човек се
не може сложити
Са неким
„правилима“ садашњице
Греси припадају
владарима и богатима
Који праве нови
светски нередак
Људи су се
нагледали свега и свачега
Па могу
очекивати свашта
Док је једино
мржња увек присутна
Народ се пита
какви су то људи на врху
Јер сумњају у
њихов ум
Народ бира
политичаре
А они увек раде против тог народа
Најгоре ће бити
ако на крају
Останемо и без краја.
Превише тражите, господару
Можда сте преценили човечанство
Спустите руку на
земљу
Зар не видите
како живимо?
Вредности су се претумбале
Умешале су се
многобројне але
Извините, али
свет наопако стоји
Окрените земаљску
куглу другачије.
0 коментара:
Постави коментар