Овде
Ту где се цени лудост – не мудрост,
срце се назива мошницама,
не може тећи ни мед, ни млеко
јер нема крава, ни пчела у кошницама.
Писани закон мртво је слово,
зато га мења закон јачега.
Због тога права, ни правде нема,
а има свега и има свачега.
Гордост, саможивост сада су пожељне,
одраз су успешног појединца,
па свака цурица глуми принцезу,
а сваки дечак малога принца.
Стране су речи драже од домаћих,
и уста пуних, изговарају се сочно.
Матерњи језик се тако заборавља
ал’ сваки говорник звучи баш моћно.
Од своје жене, туђа се воли,
бар десет пута више и јаче.
Увек је лепа, згодна и срећна,
а твоја само звоца и плаче.
Пре сваке чашице прво се крсти,
верника правог нема без тог’.
Пости се сваку среду и петак,
а сваког дана псује се Бог.
Марко Пајић
0 коментара:
Постави коментар