Ишао сам и ја за вођом, само да видим ко то иде за њим.
Нека граде путеве, али нека ћуте.
Данас одлазе мозгом за хлеб.
Београђани тешко живе. Неки су на води, а неки на сувом хлебу.
Добро нам иде. То стоји.
Да није мобилних телефона, не зна се шта би посланици радили у клупама.
Неки заседну у фотељу, а неки је засеру.
Можда би боље било да свако иде својим путем.
Старији се надају да ће им потомство оставити бољу прошлост.
Уместо знакова, поред пута стоји вођа.
И напредњаци певају: „Не може нам нико ништа“.
Највећи мотор нашег развоја је гурање да упали.
Србија није у појасу Газе, али и њу газе.
Можда ће следећи премијер бити жена.
Француски пољопривредници поорали су Јелисејска поља.
Доста је било изложби аутомобила. Сад је у Паризу и Берлину изложба трактора.
Смрт флашизму, слобода пићу!
Дабогда те робот оперисао!
Добра је ова вештачка интелигенција. Кад крене по злу, не може се рећи да је
затајио људски фактор.
Ми смо фудбалска нација. Имамо лепе стадионе.
Миодраг Лазаревић
0 коментара:
Постави коментар