SELJAK ORE I ŽANJE
Dok jedni danonoćno rade,
drugi se samo lade.
Seljak uvek pogleda imanje,
da vidi kakvo je stanje.
On ore i žanje,
voli svoje imanje.
Motiku drži rukama grubim,
govori: - oranice ja te ljubim.
Svako zrno, pa i ono sitno,
veoma mu je bitno.
Kod njega glad ne postoji,
ničega se ne boji.
Kad mu unuka posadi cveće,
on zaplače od sreće.
Na stolu svega ima,
hranu deli svima.
Da ubeđuje neradnike i menja svet,
ne pada mu na pamet.
Petar Jovanović
0 коментара:
Постави коментар