МИОДРАГ ЛАЗАРЕВИЋ - СЕЛО НА ВОДИ

СЕЛО НА ВОДИ

Брдско- планинско село, поред бистре реке. Куће нове на два и три спрата, асфалтиране улице... Све створено од пољопривреде, али радом у Немачкој, Аустрији, Италији...

Међутим, постоји једна кућа, на обали реке, стара скоро век и по. У њој нико не живи, власници су изградили нову кућу на брду. Стара кућа као да пркоси свима, па и времену.

Једног дана, председник Месне заједнице, Радосав Стокић, сазове састанак и поред чланова већа, позове и власника старе куће Милисава. После уводног жагора о летини и здрављу, председник се накашља и жагор престаде.

-Е па, људи, позвао сам вас да се договоримо око једне, на пример, врло важне ствари. Наше село је, да кажем, лепше од неких градова. Све нове куће разних европских, па ако хоћете, и светских стилова. Ми смо на прошлом састанку разговарали о развоју туризма у овом крају јер је то сад много популарно...

-Ја не знам што сте мене позвали?- упита Милисав.

-Е, видиш, у том је јадац. Твоја стара кућа је на доброј локацији, али пошто би се она за коју годину ионако срушила, ми смо мишљења да не чекамо...

-Само пробајте!- скочи Милисав.- То је саградио мој прадеда Станоје и ко сте ви да је рушите?

-Чекај, Милисаве, полако. Ту ће да никну високе зграде и на једној ће да ставимо плочу да је ту била кућа Станоја Пауновића. То ће да остане вечито.

-Па како баш ту изабрасте место за градњу?- упита Милисав.

-Твој прадеда Станоје, иако неписмен, био је паметан човек и знао је на ком месту да зида кућу. Овде река најбоље жубори, мало даље је водоскок, а затим река нагло савија... Ето, због тога, а трошкови за изградњу су минимални: зидара имамо, цело село ће да финансира, плус паре од општине, коштаће нас само материјал и пиво. Млади ће да се врате у село, варошани ће да продају станове и долазиће овде да живе. Шта ће боље: чист ваздух, бистра река, пастрмке саме ускачу у тигањ...

-Па није то лоша ствар- попустио је Милисав.- Само да поразговарам с мојом фамилијом.

-Ма, слободно поразговарај, али ствар је чиста као суза. Јер, зашто и ми не бисмо, на пример, имали Београд на води?!- закључи Радосав.

-Тако је!- чуло се у сали.

Миодраг Лазаревић