СРПСКИ СУНОВРАТ
Некада смо били главне фаце
О нама су испредали бајке,
А онда смо у запећак дошли —
Изгубљени од оца и мајке!
Некад беше велико нам царство
Кулали смо славу од малена,
А онда су срушили нам снове —
Они што нам нису до колена!
Некада смо били пуни вере
Закачени за високе гране,
А онда смо подвили репове —
Сад нас јашу и але и вране!
Некада смо били трн у оку
Свим силама небескога свода,
А онда су сломили нам кичму —
Спустили нас са неба до пода!
Некада смо гомилали круне
Сјајна звезда сија нам на лицу,
А онда смо ка понору пошли —
Ухвативши звезду падалицу!
Некада смо рађали јунаке
Бритке сабље што носе о пасу,
А онда нас кукавичлук снађе —
Нисмо више на високом гласу!
Некада смо киптали од снаге
Чинили смо и највећа дела,
А онда смо упрљали мотку —
Не сија нам ведрина са чела!
Некада смо сањали кô нико
И летели раширених крила,
А онда су везали нам руке —
Магла нам је суђеница била!
Милоје Вељовић
0 коментара:
Постави коментар