ИМА ЛЕКА ЗА СВЕ
У градовима се у последње време највише отварају: пекаре, ћевабџинице,
кладионице, кафићи, апотеке... Зато све више људи обољева, домови здравља су
препуни болесника, а то значи и апотеке.
Ушао сам у централну градску апотеку. Испред мене била су двојица. Фино,
брзо ће то ићи, помислио сам. Међутим, апотекарице су биле заузете другим
пословима. Две су, по њиховом изразу лица, разговарале нешто веома важно, док је
трећа, где смо ми стајали, петљала нешто по полици с лековима.
У међувремену, ушло је још неколико људи. Први господин у реду ушао је кад
није било никог, а сад се ред одужио до врата. Најзад се апотекарица окренула, узела
књижицу од господина и загледала се у компјутер. Узела је једну кутију. (Оне две се
нису ни помериле.)
-Лек за срце увече; ова два лека за висок притисак ујутро по један. Је л' знате
примену?
-Знам- промуцао је господин који је, рекао бих, закорачио у друго полувреме
животног века.
-За гихт један дневно...
Господин је климао главом, а апотекарица је наставила:
-Маст за хемороиде, спољашна употреба, знате примену?
„Па неће ваљда орално“, помислио сам, док је господин једнако климао главом.
-За увећану простату једном дневно; бенседин по потреби...- наставила је
апотекарица као оне нападне ТВ водитељке.
Овај господин је сигурно имао тешку прошлост чим му је оваква историја
болести. Он је стајао укочено и чини ми се да би радо пропао у апотекарски подрум или
неким чудом да нестане из апотеке. Човек је волео живот, задовољства, мало бурније и
шта сад? Кад је „водитељка“ стигла до бубрега, ја сам почео да се пипам по џеповима.
-Ау, заборавио сам здравствену књижицу!- рекох полугласно и изађох из реда и
из апотеке.
Можда су власници приватних апотека објаснили особљу како се треба
понашати код издавања лекова.
Миодраг Лазаревић
0 коментара:
Постави коментар