Časopis Šipak

ОДРЕЂЕНИ ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ „РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ“

                       ОДРЕЂЕНИ ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ „РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ“

 

 

Београд, 22. фебруар - Жири Удружења књижевника Србија за доделу најзначајније награде за сатиру у нашој земљи „Радоје Домановић“, за 2024. годинуу саставусатиричар, члан редакције „Књижевних новина“ Александар Чотрић (председник); сатиричар, аутор рубрике „ТРН“ у Новостима Бојан Љубеновић; књижевник, проф. др Живко Кулић; директорка библиотеке „Радоје Домановић“ у Тополи Слађана Митровић и афористичар Митар Ђерић Лакина завршној седници, одржаној 21. фебруара 2025. донео je следеће

 

О Д Л У К Е

 

1.Најбоља књига сатиричне прозе:

 

Националистичка географија (сатирични путописи), (Лагуна, Београд, 2024), Драгутин Минић Карло (Београд);

 

Аутор је исписао драгоцено сведочанство о државама, народима, градовима, културама, језицима и уметности на допадљив, крајње хуморан и лепршав начин, прожет суптилном сатиричном нотом, и стално их поредећи са својом матичном земљом. Ово занимљиво и сатирично штиво има и едукативан карактер.

 

2. Најбоља књига афоризама (равноправно):

 

Редари нереда, (АСоглас издаваштво, Зворник, 2024), Јово Николић (Корај, РС, БиХ);

 

Нова књига Јове Николића представља избор из његовог вишегодишњег успешног стваралаштва и у савремену афористику уноси свежину духа, омогућава поглед искоса на нашу стварност и пружа уживање у читању и тумачењу врхунски обликованих сатиричних афоризама.

 

Није српски гунђати“ (Алма, Београд, 2024), Горан Иванковић (Љиг);

 

Ова збирка се одликује непатвореним хумором, бескомпромисном оштрином, бројним инвективама, подсмехом на рачун кројача наше судбине, уметничком критиком утицајних кругова и парадоксалним разрешењима.

 

3. Најбоља прва објављена књига сатире:

 

Капање душе (Алма, Београд, 2024), Слободан Џудовић (Београд);

 

Реч је о мисаоној и поучној књизи у којој се налази прегршт дубоких, полетних, мотивишућих реченица које не говоре само о садашњем времену и нашем друштву, већ их надилазе својом универзалношћу и свевременошћу.

 

4. Најбољи зборник сатире (равноправно):

 

Боља страна неба - афоризми хрватских и српских покојних сатиричара двадесетог стољећа (Удруга хрватских афориста и хумориста, Сплит, 2024), Златко Томић (Сплит, Хрватска);

 

Зборник садржи сијасет сјајних, оригиналних и квалитетних афоризама којима време није умањило ни зрце од првобитног значења. Представљени радови доказују како се се битно и суштинско може исказати, на интелигентан начин, с веома мало речи. Приређивач је одабрао педесет хрватских и српских афористичара и доказао да међу њима има много више сличности него што би било ко помислио.

 

Разум и комика - цитати, афоризми и парадоски у ХХ и ХХвеку (Салватор, Краков, 2024), Јоланта Шимска Вјерћох и Војћех Вјерћох (Краков, Пољска);

 

Ово капитално дело доноси концизне поруке и поуке више од осам стотина аутора из целог света. Приређивачи су уложили велики труд да пажљиво одаберу сентенце и мисли које садрже озбиљна и духовита размишљања настала у протеклих векова, а међу њима су и цитати и афоризми десетак српских аутора, укључујући и нобеловца Иву Андрића.

 

5. Најбоља књига сатире преведена на српски језик:

 

Дефакто (изабрани афоризми), (Алма, Београд, 2024), Валентин Димитров (Варна, Бугарска);

 

Бугарски аутор је естета, писац посебног кова, мајстор афоризма који задивљује читаоце способношћу да својим кратко формулисаним фрагментима пружи свеобухватну форму. Димитров је сатиричар који је, због своје поетике, избора мотива, тема и стилских средстава, и бугарски, и српски и европски писац!

 

5. Екселенција сатире – најбољи страни сатиричари:

 

Небојша Иваштанин (1946, Градишка, Република Српска, БиХ);

 

Иваштанин је аутор подједнако присутан својим изузетним афоризмима у Републици Српској, Србији и Русији. Заступљен је у најзначајнијим антологијама и зборницима објављеним на српском и руском језику. Већ деценијама доследно и упорно исписује оригиналне и свеже афоризме велике снаге, и сатиричних и филозофских конотација.

 

Бојан Рајевић (1988, Цетиње, Црна Гора);

 

Бојан Рајевић је за кратко време израстао у једног најзначајнијих црногорских афористичара и једног од најпризнатијих млађих аугора жанра на целом Балкану. Његова ерудиција, ширина погледа и способност интерпретације озбиљних тема на хуморни начин исијавају из сваког врло пажљиво осмишљеног и формулисаног афоризма.

 

Николаје Петреску Реди (1951, Пучениј Мошнени код Плоештија, Румунија);

 

Румунски аутор исписује језгровите и колоритне рефлексије о темама и дилемама политике, религије, историје, филозофије, социологије, психологије, уметности... Његови афоризми који откривају истине, садрже и хумор, што их чини још пријемчивијим за читаоце.

 

6. За укупан допринос српској сатири:

 

Мирослав Средановић (1936) (Београд);

 

Средановић је рођен у Вучији код Требиња, у Херцеговини. Писац је, правник и дипломата у пензији. Пише кратке приче, поезију и афоризме. Објавио је десетак књига афоризама. Члан је Удружења књижевника Србије, Београдског афористичарског круга и Московског клуба афористике. Добитник је награда за књижевни рад у Србији, Црној Гори и Либану. Живи и ствара у Београду.

 

Радивоје Рале Дамјановић (1960) (Смедерево).

 

Дамјановић je песник, сатиричар, афористичар, есејиста, књижевни и ликовни критичар, антологичар и карикатуриста. Стварањем се бави преко четири деценије. Превођен је на енглески, руски, шпански, италијански, јапански... Члан је Удружења књижевника Србије и Хаику удружења Србијe и Црне Горе. Лауреат је високих и вредних признања у Србији и Јапану. Живи и ствара у Смедереву.

 

Награде ће добитницима бити уручене на свечаности у Удружењу књижевника Србије током априла ове године.

 

УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ

Administrator ШИПАК

0 коментара:

Шипак, Београд.Сва права су задржана!Дизајн блога Игор Браца Дамњановић. Омогућава Blogger.