Избор афоризама Драгана Ј. Ристића из књиге „Заједљиви азбучник“ (2024)
Драган Ј. Ристић, нишки афористичар оштрог пера и бритке ироније, у новој књизи „Заједљиви азбучник“ наставља своју борбу речју против апатије, лицемерја и свакодневног апсурда. Његови афоризми су огледало времена у ком живимо — понекад горко, понекад смешно, али увек истинито.
Авај, Вођа који не крши људска права, није прави вођа!
Ако ове моје глупости буду критиковане, бар су прочитане.
Афоризме пишем ноћу – потребан је што већи мрак.
Без слободе говора неке истине нису истините.
Бивши комунистички послушници променили ћуд. Сада су опет на руководећим местима и траже послушнике.
Ко нема свој лични живот, гледа туђа посла.
Коверте за конкурисање све дебље, коверте за плате све тање.
Код наших политичара глупост није ретка болест.
Конференције за мир служе да се сви сложе како се нису сложили.
Криминал је у налету – на крилима ветра државе.
Кукољ полако надраста жито. Забринут сам за ову државу.
Лажи су лепе само кад их мушкарац казује женама.
Лажне дипломе, лажни факултети, лажни нокти, груди, задњица... Једно нормално питање: Свете! Quo vadis?
Лако је владати Србијом кад је добра половина становништва функционално неписмена.
Лепо се види: лепо гутамо лажи.
Није лако бити човек. Иначе, још колико би милијарди људи било на свету!
Нова власт, ново име за инфлацију.
Нова нормалност – кад стара полуди.
Новине све мање доносе новѝне.
Носећи портрет вође, случајно га изгураше до чела колоне.
О мртвима све најбоље — на задушницама.
О онима горе — све горе и горе.
Обeћање за боље сутра не иде без величања прошлости.
Овде, онде, било куда — НАТО свуда.
У рату се не бирају средства. Бирају се савезници.
У Скупштини Србије изгласан опет неки закон са рупама. Ма закрпићемо их!
У украјинском ратном хаосу популарна је — бела застава.
У уређеном друштву свако ради шта најбоље зна. Вођа зна све.
Убили у њему душу, али новац нису нашли.
Ћути док можеш. Можеш док ћутиш.
&via=stc_network)
0 коментара:
Постави коментар