aforizam

НОВА КЊИГА АФОРИЗАМА "ИЗ ДНА ДУШЕ" АЛЕКСАНДРА ЧОТРИЋА





ОДАБРАНИ АФОРИЗМИ:


 Тапкамо у месту. Откад смо видели шта нас чека.

Никада није клечао пред другима. Само пред првима.

 Земљо, отвори се! Да видимо ту дубоку државу.

Он је поштен, частан и искрен човек. Речју, није за политику.

Задатак бујне маште је да прикрије пустош.

Одржавање избора је најбољи начин да се спрече промене.

Опозиција је главни разлог што многи гласају за власт.

Што се више пењеш, то ти људи изгледају мањи.

Све је релативно, осим његовог апсолутизма.

Он толико прича да не чује себе.

А како ћемо конфликт решити на миран начин, то је војна тајна!

Некада су одређени људи књиге читали по службеној дужности, а данас их – пишу.

Судски поступак глатко напредује. Иде као подмазан.

Нису све узели за себе. Ето, одговорност су пребацили на друге.

Дубина мисли многе је повукла на дно.

Ко није с нама, биће у самици!

Можда бисмо га и правили од блата да нас није оставио без земље.

Ми их исмевамо, а они нам се смеју у лице.



О АУТОРУ

 

Александар Чотрић рођен је 25. септембра 1966. у Лозници, у Србији.

Од 1984. године објављује афоризме, приче и песме за децу у новинама и часописима.

Објавио је књиге афоризама „Даћемо ми вама демократију”, „Пета колона”, „Недозвољене мисли”, „Кратки резови”, „Гола истина”, „Померање памети”, „Тешке мисли” и „Мисли у покрету” (сатирични афоризми); „Играње главом”, „Све је у игри”, „Игра речи” и „Оштро и на прву лопту“ (афоризми о спорту); „Својеглава књига”, „Дечја посла”, „О љубави с љубављу”, „Књига против брига”, „Свет смеха” и „Откачена школа” (афоризми за децу); „Добре вибрације”, „Љубав на речима” и „Сенка љубави” (афоризми о женама и мушкарцима); књиге сатиричних прича „Обележене приче”, „Приче пред буђење”, „Причињавање”, „Друге приче”, „Доста приче”, књигу кратких прича за децу „Озбиљно смешна књига” и збрику песама за децу „Хеј, замисли”.

Афоризми за децу Александра Чотрића уврштени су у читанке које се користе у основним школама у Србији.

Књиге Чотрићевих афоризама или прича публиковане су у Румунији, Северној Македонији, Словенији, Пољској, Мађарској, Бугарској и Албанији.

Приредио је Антологију српског афоризма за децу „Раздељак”, Зборник афоризама о спорту „Дриблинг духа”, Антологију савременог стваралаштва за децу српских писаца у расејању, Зборник српског хумора и сатире у региону и дијаспори „Смех није грех”.

Превео је и приредио књигу изабраних афоризама словеначког писца Жарка Петана „Историја будућности”, Антологију савременог руског афоризма „Велико у малом”, књигу изабраних афоризама руског писца Аркадија Давидовича „Аркаде духа”, Антологију бугарског афоризма „Трн и ружа”, Антологију пољског афоризма „Пољски пут”, Антологију румунског афоризма „Мед и отров”, Антологију чешког афоризма „Кнедла у грлу”, књигу изабраних афоризама руског писца Константина Мелихана „Модрица на папиру”, Антологију словачког афоризма „Муње и громови”, Антологију украјинског афоризма „Смех народа”, Зборник питања и одговора Радио Јеревана „’Запорожац’ на врху Арарата”, књигу афоризама словачког писца Ондреја Каламара „К. О. од О. К.”, Антологију белоруског афоризма „Бело на црно”, Антологију јерменског афоризма „Блиска даљина”, књигу изабраних афоризама руског писца Александра Минченкова „Измучене мисли”, књигу изабраних афоризама бугарског писца Валентина Димитрова „Дефакто”, Антологију немачког афоризма „Кишобран мудрих, Панораму савременог афоризма у Европи „Баук афоризма кружи Европом” и Антологију француског афоризма „Тријумф духа”.

Заступљен је у антологијама које су објављене у САД, Русији, Немачкој, Шпанији, Италији, Аустрији, Бугарској, Северној Македонији, Пољској, Словенији, Шведској, Црној Гори и другим државама.

Александар Чотрић добитник је, између осталог, и признања: „Excellence Award” на Међународном фестивалу сатире „Златна јабука” у Бистрици, у Румунији, „Алеко” у Бугарској, „Типар” у Црној Гори, Плакета Међународног фестивала карикатуре, хумора и сатире „Лалошки шешир” у Темишвару, „Златна кацига”, „Радоје Домановић”, „Браћа Ормаи”, „Владимир Булатовић Виб”, „Јован Хаџи-Костић”, „Драгиша Кашиковић”, „Стеван Сремац”, „Ђорђе Фишер”, „Раде Јовановић”, „Михаило Ћуповић”, Интернационалне академије „Иво Андрић”, „Златна значка”, „Златни беочуг”, „Витезово пролеће”, „Велика грамата” Друштва књижевника Косова и Метохије, „Велемајстор сатире”, „Теодор Павловић”, „Ана Франк” и „Доситејево перо” (награда ученика београдских школа). Лауреат је и књижевних признања у Италији, Северној Македонији, БиХ и Либану.

Приче и афоризми Александра Чотрића превођени су на енглески, пољски, немачки, француски, словеначки, мађарски, румунски, шпански, македонски, руски, белоруски, албански, словачки, чешки, шведски, грчки, бугарски, русински, италијански, португалски, јерменски, каталонски, баскијски, турски, свахили и арапски језик.

Чотрић је члан Удружења књижевника Србије, Београдског афористичарског круга и Московског клуба афористике. Почасни је члан Друштва књижевника Косова и Метохије и Уније афористичара Румуније.

Живи и ствара у Панчеву.

 

 

СНАЖНА САТИРА

 

Александар Чотрић један је од најплоднијих и најпознатијих српских сатиричара и афористичара. Његов афористички израз одликује се духовитошћу, језгровитошћу и снажним критичким тоном усмереним на друштвене, политичке и културне појаве у Србији и шире. У својим афоризмима Чотрић често разобличава апсурдне поступке власти, насиље, неправду, искључивост, грамзивост, примитивизам, корупцију и друге негативне појаве које карактеришу друштво у којем живи. Основне карактеристике његових афоризама су: снажна сатира – без устезања указује на лицемерје и глупост моћника; игра речи – вешто користи двосмислености и стилске фигуре; хумор са поентом – чак и кад је горка, његова шала има дубоко значење; ангажованост – ауторова сатира има друштвену и моралну улогу, не само естетску.

Афоризми Александра Чотрића превођени су на бројне језике и заступљени су у антологијама српске и светске сатире. Српски писац је добро познат у круговима љубитеља афористике на Балкану, у Русији, на постсовјетском простору, али и на свим европским меридијанима. Његов рад је признат и награђиван, а осим као сатиричар, активан је и као културни посленик и јавна личност. Као филологу и лингвисти и проучаваоцу словенских језика, позната ми је чињеница да је Александар потомак великог Вука Караџића, од кога је, очигледно, наследио интелектуалну радозналост, ширину интересовања, систематичност у раду, реформаторски дух и бунтовништво против сваког облика тираније и неправде.

Чотрић у својој најновијој збирци Из дна душе поново се доказује као мајстор сатире и друштвеног коментара. Књига садржи пажљиво биране афоризме који, иако сажети, садрже дубоке истине, проткане дозом ироније и хумора. Ауторов стил се одликује оштрином и критичким погледом не само на политику и друштво већ и бројне друге теме: религију, међународне односе, здравство, правосуђе, економију, културу, медије, морал...  Афоризми попут Бог је оличење љубави, добра, правде, праштања... Зато је невидљив и Кад сте говорили против Бога, знамо ми на кога сте мислили, настали су из дубоког разматрања људске природе, друштвених норми и односа сакралног и световног.

Користећи метафоре и неочекиване обрте, Чотрић успева да истакне апсурдности свакодневног живота. Народ је рекао своје тако што је одлучио да ћути, један је од афоризама који подсећа на пасивност маса пред лицем неправде. Такве поруке отварају простор за разматрање улоге колектива у историјским процесима. Ова књига не нуди само критику; она подстиче на размишљање о животу, друштвеним питањима и политичкој ситуацији. У потрошачком друштву најпре се потроши човек, сведочи о отуђењу и губљењу идентитета у свету који све своди на комерцијализацију.

Српском сатиричару није стран ни црхнохуморни поглед на живот и смрт: Некролог је закаснела препорука за пријем у рај. Ова реченица сугерише да често најбоље речи стижу тек после смрти и указује на лицемерно одавање почасти. Наведени и слични црнохуморни коментари својом специфичном иронијом постављају важна питања о смислу живота и феномену смрти.

Чотрићева способност да уклопи мудрости у кратке и жустре форме чини ову књигу лаком за читање, али и дубоком за разумевање. Аутор не само што нас хумором подсећа на важне ствари већ нас и подстиче да се запитамо о сопственим вредностима и изборима.

Из дна душе је књига која ће привући како љубитеље хумора тако и оне који траже трајније и општије поруке о друштву, етици и људској природи. Ова књига представља упорну потрагу за смислом и правдом у свету који често делује хаотично.

Чотрић својим стваралаштвом остаје доследан у намери да нас усмерава на промишљање, а не само на хумор. Сваки афоризам подсећа нас да смо, бар у неком смислу, сви део великог друштвеног театра у којем често играмо улоге које нисмо изабрали.

И на крају, нема бољег савета за оне који читају ову књигу од афоризма Станислава Јежија Леца:

„Смејте се до суза! Савет оптимистима и песимистима!”

 

 

Проф. др Александар Михајлович Камчатнов

руски писац, лингвиста, филолог

и професор универзитета

 

Administrator ШИПАК

0 коментара:

Шипак, Београд.Сва права су задржана!Дизајн блога Игор Браца Дамњановић. Омогућава Blogger.