- Прешли смо стотине миља да би стигли до обећаног живота. Али није то наш миље.
- Гледам ове роботе обучене за пеглање. Какав им је став, као да ће пеглати нас, а не наше кошуље.
- Нама не требају роботи. Сами смо програмирани.
- Ја не трачарим са комшиницама. Не познајемо се.
- Нас сада нико не може да фарба. Још је свеж молерај.
- Србија би можда била срећна земља, да јој није овог несрећног народа.
- Не дамо ми нашег Марка Краљевића, његовог златног шестоперца и чувеног Шарца, за све новопромовисане роботе.
- Сви ћемо ући у историју, али подела ће бити као и у животу. О нама се неће причати.
- Ми смо народ који изнад свега поштује пријатеље. Само треба наићи на њих.
- Добро је што нам се појавио осмех на лицима. Још да није ироничан.
- Бољи живот нам не треба. Од онога о ком сањамо.
- До дана данашњег није утврђено шта се тачно подразумевало под - братство и јединство.
- Осмех, када се и појави на нашим лицима, више личи на грч.
- Џаба што на пијаци можеш пронаћи све. Не дају ништа за џабе.
- Код нас не може нико да се сети ко се последњи смејао.
- Не заносимо се немогућим. Нама је и могуће немогуће.
- Негде у пролазу смо се на тренутак препознали пролазник и ја. Чини ми се да је то мој први комшија.
- Свака неприлика направи прилику за нешто.
- Некада се сматрало да су предузећа била друштвена. На крају се испоставило да заиста и јесу - крем друштва.
- Живот живимо као повремени корисници.
Славица Агић
0 коментара:
Постави коментар