PESME SNEŽANE MARKO-MUSINOV

 Šah-mat pozicija, ne prija

Muke skrati ko se posla lati,

ne treba mu na put stati,

svačeg može da se seti;

drugog ne treba kleti,

sreću može i vašu odneti,

obilje tuge doneti.

Knjigu života ko otvori

ona mu oblike i slova

kao znake bivstvovanja pokloni.

Opsežno traje

onaj ko drugima daje

– takvi se retko gaje.

Seme zla hvale vredno nije,

u njemu se propast krije,

ne treba da se seje.

Cveće bez vode vene,

a posle čoveka

– ostaju sene.

Žena je pesma

Propala je modna lista

na kojoj je žena stasom – glista,

sad su žene-majke u modi,

njima široka odeća godi.

Vreme se menja, menjaju se ljudi,

pojam promene misli ne treba da čudi,

što se smatralo toplim

kao hladno se nudi.

Kome je palo na pamet

sladoled da zagreva,

takav na tacnu raznovrsnih misli

ulje na vatru dogreva.

Sve se brzo menja

pa se i od veštačke inteligencije

očekuje gotovo nestvarna žena,

izbalansirana, posve smerna.

I kompletni putevi karijere

određuju značaj svake žene,

sistemu opstanka opredeljene,

u najboljem svetlu prilagođene.

U korak s vremenom

Ako ne sad,

sutra možda nećeš biti rad,

ako ne sutra,

zaboravićeš i na prekosutra,

tako to neminovno ide,

kotrlja se, zaustavi,

a onda se nastavka stide,

zavlače se u ljušturu,

ne žele da ih drugi vide,

a kamoli slede;

čak i finansijske konstrukcije blede

pa se i prijateljstva,

bez vidnih razdora prorede,

kako bi i bilo drugačije

kad su u životu prisutni

i porazi i pobede,

mrlje i svetlosti,

bede i kvaliteti,

stagnacije i uzleti,

pozadinci i postave prve,

neki kreću u startu sa vrha,

drugi počinju od nule.

Zdravlje kao tempirana bomba

Ko zdravlje ne sačuva

vreme ga oduva,

ko se od gripa ne vakciniše

virusne tegobe ga ubiše,

ko se na vreme ne pregleda

ne dijagnostifikuje mu se bolest

i o njenoj prisutnosti nema svest;

dok nije kasno

mora se delati svesno.

U životu je stalna borba

da sami sebi

ne postanemo tempirana bomba.

Hrabrost na dar važna je stvar

Oni što planinare

pa veselo piknikuju,

mogu slobodno život

u zvezde da kuju.

Za one koji drugima

nikad ne daju za pravo,

teci, teci, speri ljagu,

oj, brza Moravo.

Značajna reko Savo,

ne skraćuj priču,

šta u tebe sve bacaju,

šta ti naglas besni viču.

Da nije stalno

u nekom klinču

kako bi čovek ispričao

za svet interesantnu priču.

Reke teku, ljudi govore,

životinje urliču,

a hrabri – granice miču,

nezaustavivost poriču.

Snežana Marko-Musinov

Podeljeno

Share

Pin it

Tweet

Share

Share

Share

Buffer

Print

Administrator Marina Raičević