POLTRON JE JEFTINA ROBA
Poltron je jeftina roba,
veran direktoru do groba.
Džaba ima glavu dičnu,
kada nema kičmu.
Stekao je slavu,
dok mu se direktor peo na glavu.
Svoje muke skriva,
dok leđa savija on uživa.
Zato strogo pazite,
u poltrona da ne ugazite.
STALNO SE IZVINJAVA
Uvek je postojala ljudska duša,
što druge sluša.
Poltron dok snage ima,
on uporno glavom klima.
On je bez morala i obraza,
to je ljudska nakaza.
Stalno glavom klima,
zato privilegije ima.
Poltron napreduje vidno,
zato što puzi neprekidno.
Tvrdi da ima čisto lice,
dok viri iz tuđe zadnjice.
On nije spreman odavno,
da hoda uspravno.
Uz sve to ide užas i strava,
on se stalno izvinjava.
ZNA DA ŠENI
Direktor poltrona ceni,
zato što zna da šeni.
Izvršava nalog s vrha,
ne pita koja je svrha.
On po običaju lepoom,
samo maše repom.
U zanosu glavu gubi,
direktoru ruku ljubi.
I u snu klanja,
ako direktora sanja.
Na posao prvi stiže,
da dirtektoru dupe liže.
Kao da su vremena pusta,
taj ima katanac na usta.
Za interes prodao bi Hrista,
a govori da mu je savest čista.
Prodao bi prijatelja svoga,
kao što je Juda prodao Boga.
Nije nikakvo iznenađenje,
da poltron dobije unapređenje.
Tada u tog debila,
narastu i krila.
Postoje ljudi razne vrste,
ali ovakve brojimo na prste.
Petar Jovanović
0 коментара:
Постави коментар