- Не треба да чуде оволики пожари на земљи, кад сви хоће да пале из земље.
- Пожар некада букне одједном, а понекад жар, по-жар.
- Остали смо без памети. Сва се дела у вештачку интелигенцију.
- Није нама срећа окренула леђа. Она не зна ни да постојимо.
- О повратку на село не маштају више ни кокошке, ни свиње.
- Неко је охрабривао пензионере да се не плаше, да године не гасе снове. Тачно, тада им једино они и преостају.
- Афористичари пишу ли пишу, па се записали. Права Ресавска школа.
- Отуђеност је наступила на свим пољима. Чак препознајем и моје отуђене афоризме.
- Моја пензија ми од дажбина не успе да оде у џеп. Али ми зато оде на нерве.
- И сада ће опет страдати недужни. Једина срећа, нема их много.
- Шансе су већ подељене. Сада се деле ови без икаквих шанси.
- Не берем ја туђу бригу; већ динстам своју.
- Наш привредни раст је за неповеровати. Зато и не верујемо.
- Томе што смо све више нико, помаже што немамо ништа.
- Наступајуће тешко време је само време без промене.
- Иза свега што сам рекао стојим. Зато и нећу кренути.
- Стање у земљи је озбиљно. А ми и даље збијамо шале.
- Новопечени богаташи су добро ферментисали своје богатство.
- Од таквог је материјала. Само мисли на материјално.
- Нит сам на линији, а ни на црти. Више сам окружен.
Славица Агић
0 коментара:
Постави коментар