FUNeral
***
Satira je mrtva,
medalje se broje,
raduju se živi
kad je upokoje.
Brzo stižu vesti,
iz državnog vrha,
da je njena smrt
bila viša svrha.
Na sahrani njenoj
tužni svi su bili,
plakali su puno
oni što su krivi
Žale je ubice,
gorke suze liju,
drže joj opelo
zločin da prikriju.
Nagradu joj daju
za slobodu reči,
uz prigodan govor
da se narod leči.
Spomenik su digli
od mermera bela,
da se uvek pamti
čijih ruku dela.
Narod ćutke stoji,
tuđom glavom klima,
trun u oku traži,
balvan svako ima.
I godine svake,
na dan njene smrti,
neutešni skup
istu priču vrti.
Satira je mrtva,
zakon je sad štiti
,
ko joj se
nasmeje,
uhapšen će biti.
Satira je žrtva,
a koristi
brojne,
reči koje grizu
sada su pokojne.
Don Kikot
0 коментара:
Постави коментар