Vrhovna komanda
Kao i svakog ponedeljka Milomir i Ratomir, ratni drugovi iz onog rata, poratni prvoškolovani oficiri I ovovremenski dugogodišnji penzioneri, tako I danas piju kafu u bifeu pored parka gde kasnije obilaze poznate staze i tu i tamo sednu na poneku ispravnu klupu. I uvek priča započne analizom nedeljnih sportskih rezultata, nastavi se komentarima dnevne politike i završi prisećanjem na silne ratne i poratne drugove, dogodovštine iz trupe i završi analizom sve brojnijih zdravstvenih problema. Tako je bilo ali ovog ponedeljka se tradicija srušila kao kula od peska!
- Jesi vido!?
- Jesam!
- I?
- Ništa. Primio k znanju i ravnanju…
- Kakom ravnanju, srce ti poljubim?! Čijem ravnanju?
- Druže pukovniče naređenje – izvršenje!
- Koje izvršenje Milomire, milu ti nedelju i ovaj ponedeljak?!
- Joj, brate, ko da ti je ovo prvi komandant koji nam nije po meri! Razumem, nalevo krug i ćeraj kera moja curo bela!
- Stani rođeni, pusti te vodničke zajebancije. Ma ko će da gine za ovim komandantom?
- Niko! Nema rata, nema komandanta. Da mi je kose koliko sam nadređenih ispratio. Jedan se otegne drugi se protegne. Šta je ovaj gori od prethodnog?
- Milomire ja tebe ne prepoznajem. Milomire, brate, kolega, ratni druže ama komandant, ej bre, mora da bude persona, ljudina, da ima veliko srce i još veća muda, bre!
- Čekaj malo, čekaj. Razmotri situaciju, uzmi u obzir sve elemente pre nego što doneseš odluku. Jel pokojni Crni bio ko kuća? Jeste! Jel bio borac od 41.? Jeste!. Jel imo srce ko šifonjer? Jel prvi jurišo? Jel ga ono u Sremu pokidaše geleri švapski? Osta čovek i bez oka i bez muda. Pokida ga ono malo minobacačko govno! I šta mu je falilo? Ništa! Prezdravio, dobio čin, mesto komandanta, oženio se,dobio sina…
- Jes majku mu. I ženske ga jurile ko lude. Crn, brkat, ružan ko lopov…Kakav li je to magnet imo? Boga mi, voleo i on ženske ko ni jedan!
- Eto vidiš! Ne znam šta je imo, znam sigurno šta nije i da mu to nije bila smetnja.
- Mada, kako dobi sina?
- Isto kao i čin, kao i komandu. Drugi to završi. Nije tvoje da zbog toga lupaš glavu. Zar si zaboravio da svak razmišlja u visini svoga čina!
Zlatomir Aleksić
0 коментара:
Постави коментар