Расипништво кад му време није!
И би инаугурација!. Страна реч. Неко је погрешно превео на српски речју угурација! Погрешно, дабоме. Да не ломимо језик, тек ради се о устоличењу председника Србије. Има и ту неких нејасноћа, јер председник је пре инаугурације већ био положио заклетву. Па када се већ заклео да ће радити на општу ползу и добробит народа и државе, сматрам да је то било у питању иако нисам пропратио нити један од ових несвакидашњих догађаја, зашто онда поново организовати скупу свечаност?
А да је коштала та фамозна инаугурација, не треба сумњати. Кажем, износим оно што сам прочитао у електронским медијима. Нисам био присутан лично. Нису ме позвали. Било око 6.000 званица. Верујем, званица. Не може бити да се неко пришљамчио непозван. Таквог би најурили с врата. Не иде то тако. Е, сада, откуд шест хиљада гостију? И ко се све ту нашао? Кажу, цео свет одао почаст нашем председнику! Свака част ако је тако. Било истина гостију из Америке, Немачке, Британије... Али, нису то они најважнији ликови. Затим, из многих великих држава није било ниједног почасног госта. Рецимо из Аустралије, Монголије, Пакистана... А то нису земље за потцењивање. Онолика пространства покривају. Дакле, било је максимум званица из половине света. Полусвет!
Од наших су дошли ваљда сви они који држе до себе. Мада има мишљења да они што нису дошли држе до себе. Ко ће знати? Стара је то дилема. Елем, добро је што су камере овековечиле сваког присутног. Сигурно су поносни на своје учешће на свечаности. И сигурно ће бити поносни и када једног дана неко други буде полагао заклетву. Међутим, оно што забрињава је велико расипање на инаугурацији. Јесте да смо поносни на досадашње невиђене успехе. Први пут у историји Србије имамо нешто овако. И народ не жали да потроши паре. Мислим на оне из буџета за које се народ свакако пита како ће бити потрошене. Ипак, шест тона меса је превише! Кило меса по човеку! Толико је меса потрошено на поменутој свечаности. Није се баш све месо појело. Оно што је преостало поклоњено је незбринутој деци. Али шест тона, бато! Кулен, пеглана кобасица, чајна, печеница... Какве све ђаконије нису биле послужене? И ко израчуна да је све то било неопходно? Знамо да присутне званице нису дошле да ждеру. Фини су то људи. Није њима до преједања. Разуме се, није само месо било послуживано. Где су сиреви, салате, пите, колачи...? Па ако се оволико јело, колико се тек попило? И шта се све точило? Неће сигурно брља и шприцери. Наздрављало се ту вискијем, француским коњацима, италијанским винима, шампањцем. А живимо у време кризе, транзиције, реформи, привлачења страних инвестиција, наглашене штедње...
Баш због злурадих коментара треба објавити податке колико је новца потрошено за председничку церемонију. И ко је то платио. Ко плаћа није непознаница, али ако је поново било неких донација, не треба тајити. Можда су Арапи поново залегли? Радује промена устаљене праксе по питању председничке свечаности. Макар после Тита није се толико пажње придавало председничкој функцији нити самој церемонији. Многи су до скоро, у време председниковања Томислава Николића, чак ниподаштавали само звање председника државе. Као и самог Николића. Сада га се већ с носталгијом присећају. Неки би Николића данас од блата правили. Али, то је већ друга прича!
Миодраг Тасић
0 коментара:
Постави коментар