У књизи „Баук афоризма кружи Европом“, наш аутор Александар Чотрић представио радове 140 својих колега из 38 земаља
МИСЛИМА ОХРАБРУЈУ ДУХ И ПРУЖАЈУ НАДУ
Прави процват најкраће форме књижевности на нашим просторима догодио се почетком шездесетих година прошлог века
Драган Богутовић
Један од првих икада написаних афоризама – „Живот је кратак, уметност је дуга“ – приписује се Хипократу с Коса, старогрчком мислиоцу и оцу медицине. Рођен 460. година пре нове ере, аутор је прве збирке савета назване „Афоризми“, намењене за, како се веровало, очување здравља и излечење од болести. Сажете и духовите, мудре и убојите, кратке мисли, наравно, не могу да лече, али су у стању да подижу дух, развесељавају и пруже наду. Томе сведочи и књига „Баук афоризма кружи Европом“, коју је сачинио Александар Чотрић (1966), а објавила Градска библиотека Панчево. То је, по свој прилици, прво дело ове врсте у европским размерама у којем је издвојено 2.800 афоризама из пера 140 аутора из 38 земаља.
Заступљени су писци, филозофи, научници, професори, лекари, новинари, који су живели или живе у 20. и овом веку, а међу њима су нобеловци Светлана Алексијевич, Елијас Канети, Бертранд Расел, Џорџ Бернард Шо, као и великани Оскар Вајлд, Франц Кафка, Станислав Јежи Лец, Фридрих Ниче, Емил Сиоран, Карел Чапек...
У последњих неколико година, Чотрић, и сам мајстор овог жанра и сатире, превео је и приредио читав низ антологија афроризама – руског, бугарског, пољског, румунског, чешког, словачког, украјинског, белоруског, јерменског, немачког и француског, а тренутно ради на таквом избору аутора који пишу на шпанском. Нашим љубитељима овог жанра открио је и најбољег руског мага концизног изражавања, Аркадија Давидовича, који је за дугог живота написао више од 100.000 афоризама, дневно је понекад писао и по стотину, а свој стан је претворио у први музеј афоризама на свету. На исти начин у посебној књизи максима представљен је и Константин Мелихан из Санкт Петербурга који се сматра најдуховитијим руским афористичарем.
-На књизи сам радио десет година и један месец. Десет година ми је било потребно да се упознам са свим релевантим радовима створеним на овом пољу на Старом континенту, само месец дана је било довољно да књигу уобличим и приредим за штампу – каже Чотрић за „Новости“. Намеравао сам да представим богатство и специфичности стваралаштва које су последица националних, језичких, културолошких, историјских и других условљености. Бирао сам афоризме који испуњавају високе књижевне критеријуме и који су општијег карактера, ванвременски, преводиви и разумљиви у свим деловима Европе. Реч је понајпре о сатиричним афоризимима, али има и оних који су посвећени односима међу половима, праву, патриотизму, историји, вери, медицини... Сваки аутор представљен је с двадесет афоризама, што не значи да их нема више антологијских, већ то потврђује да их је написао најмање толико изузетних.
Заступљени су аутори од Исланда на северу, до Грчке на југу и од Казахстана на истоку, до Португалије на западу. Највише је оних из Србије – 16 што, како напомиње приређивач, даје одговор где се пишу најбољи афоризми у Европи. Ако се том броју придодају и афористичари српске националности из БиХ, Црне Горе и Румуније, онда је то још импресивније. Истичући да раме уз раме са српском, по квалитету и броју изванредних аутора стоји пољска школа афористике, док је најсличнија нашој словачка, приређивач каже:
-Они су готово потпуно окренути политичким темама, бритки су у изразу, не штеде никога, критикују и своје политичаре, али оне у Бриселу, у врху Европске уније. Иако су живели дуго времена у истој држави, чешки аутори „монументалних минијатура“ су уздржани, суптилни, децентни, али изузетно духовити, што јесте сличност са српским колегама. Ту одлику поседују и јерменски афористичари, док су румунски и украјински више окренути филозофским темама и пишу мисли које су сличне поетским исказима. Савремени аутори који пишу на немачком из Немачке, Аустрије и Швајцарске за мене су су врло пријатно изненађење и оповргавају наше предубеђење да су недуховити. Напротив, у њиховим реченицама има много хумора, али и критике, јер очигледно је да за тим постоји све више потребе, како су наступили политички и економски проблеми и како се заоштрава криза и у тим земљама.
У овој Панорами су од српских афористичара заступљени: Душан Радовић, Бранислав Црнчевић, Владимир Булатовић Виб, Растко Закић, Милован Витезовић, Зоран Т. Поповић, Раша Папеш, Радивоје Бојичић, Раде Јовановић, Слободан Симић, Драгутин Минић Карло, Нинус Несторовић, Ђорђе Оташевић, Витомир Теофиловић, Бојан Љубеновић и Александар Чотрић.
Афоризми се иначе, код нас пишу још од краја 18. века. Први аутор овог жанра је био Михаило Максимовић који је у Бечу 1792. објавио књигу „Мали буквар за велику децу“. Афоризме су успешно писали и краљица Наталија Обреновић, Еустахија Арсић, Љубомир Ненадовић, Јован Стерија Поповић, Јован Јовановић Змај, Божидар Кнежевић, Станислав Винавер... Краљица Наталија била је прва жена у Европи која је објавила књигу кратких мисли „Афоризми“ 1897.
Према Чотрићевим речима, прави процват најкраће књижевне форме у нас догодио се почетком шездесетих година прошлог века када су објављене књиге које су скренуле пажњу, како дежурних домаћих цензора, тако и издавача и читалаца на Западу. Растку Закићу је судски забрањено и спаљено чак седам књига, углавном афористичких, због јасних алузија на Јосипа Броза, по чему је рекордер у тадашњој Југославији. Почетком осамдесетих настао је неформални покрет, оригинална школа српске афористике - Београдски афористичарски круг.
Не треба, међутим, губити из вида, а то, надам се, ова Панорама показује да се изврсни афоризми исписују и у свим земљама бивше Југославије. И то смо, с распадом заједничке државе, били изгубили из вида. У европским оквирима изузетно је поштован словеначки афористичар Жарко Петан, у Хрватској је ову форму неговао Густав Крклец, а у Северној Македонији делује бард балканске сатире Васил Толевски. У БиХ се истичу Јово Николић из Републике Српске и Екрем Мацић из Федерације, док је афористички барјак у Црној Гори у рукама доајена Саве Мартиновића - каже Чотрић, који је за насловну страну "Баука" одабрао илустрацију познатог карикатуристе „Новости“ Тоше Борковића.
УБОЈИТО И ДУХОВИТО
Ево неких кратких мисли из књиге:
„Колумбо би стигао у Индију да Америка није, као по обичају, интервенисала.“ (Валерију Бутулеску, Румунија); „Најбољи део сваког говора - његов крај“. (Бауржан Тојшибеков, Казахстан); „Не поштују десет божјих заповести. Зато и живе као у рају“. (Валентин Димитров, Бугарска); „Гласајмо за поштене! Дајмо им прилику да постану непоштени“. (Фабрицио Карамања, Италија); „Многи минути ћутања могли би се избећи минутима размишљања“. (Волфганг Ешкер, Немачка); „Лаж је захваљујући својим кратким ногама веома стабилна“. (Милан Купецки, Словачка); „Добар аутор има много идеја, добра идеја има много аутора“. (Патриција Холечкова, Чешка); „Читајући преобимне књиге, и ми постајемо шири“. (Халгримур Хелгасон, Исланд), „Људи најчешће чине глупости да не би изгледали као будале“. (Ванда Блоњска Волфарт, Пољска); „Знање је моћ, али моћнима знање није потребно“. (Сет Бремберг, Шведска); „Спремао сам се да ангажујем адвоката, али се испоставило да је много јефтиније поткупити судију“. (Владимир Шојхер, Русија); „Боље је правити грешке са свима него бити непогрешив сам“. (Марсел Ашар, Француска); „Капиталиста чак и своју жену назива благом“. (Марион Коксвик, Норвешка); „Без људи, планета би била хуманија“. (Ашот Надањан, Јерменија); „Паметан све своје са собом носи, а мудар ангажује носача“. (Лефтериос Пулиос, Грчка).
„Новости“, 4. мај 2025.
0 коментара:
Постави коментар