SREĆA
Zašto sreća
nije slatka torta
Pa da svakom
sledi parče isto
Što za život
nismo ista sorta
Jedne voli a
druge ujebe načisto
Zašto sreća
nije kuče besno
Pa da svakog
izujeda slično
Neko ceo vek
provede stresno
A drugi
slatko se nauživa prilično
Što je sreća
poput kocke kurva
Pa ne mogu
svi dobiti šestice
Nekog
jadnika u provaliju surva
A Drugoga
nežno miluje po licu
Nikad ne
znaš šta je iza tih kulisa
Da je sreća
varljiva to oduvek zna se
Neko kao
jagnje po dve majke sisa
A neko ga
ispuši ko trinaesto prase
A čovek je
bio čudan stvor od uvek
Pa se sreći
stalno kao dete nada
I ako ga ona
lako zavrne baš uvek
On i dalje
očekuje zvezdu koja pada.
Mane Trbović
0 коментара:
Постави коментар