То је енергија и зове се синергија, или
тако некако
Сигуран
сам да нисам дорастао
условима у којима се налазим. Има их још који би да се издигну изнад својих
могућности и очекивања и крену напријед у правцу боље будућности. Али авај. Не
може како хоћеш, него онако како то доликује. Чврсто и компромисно, како су нас преци учили.
Због
наших предака и јесмо ту гдје јесмо, а могли смо бити и негдје друго. Треба
бити реалан и цијенити оно што имаш, као и оно што си пропустио. Јер да нисмо
овдје гдје јесмо, ми би могли ићи назад. Овако јок, нема назад, јер се ту већ
налазимо.
Зато само напријед, ако може. За то ће се
постарати они горе као и они доле. Они горе вуку, а они доле гурају. Синергија настаје
сударом оних горе и ових доле. Учимо и ми нешто од других. Рецимо од јелена
када се сударе роговима. То је синергија. Правац је исти, али су смјерови мало
другачији, па онда та енергија оде у ваздух умјесто у напредак. Али енергије
има и то је важно, јер се околина загријава. А када се околина загријава расту
биљке, а животињама није хладно. И то је ефекат, а ефекат је битан. Ефекат стаклене
баште и пластеника.
Кад се енергија уједини тако да они горе
отимају од оних доле, а они доле не дају, онда је то права ствар. Јер се сва
енергија усмјери на оно што имају они што не дају, а они који већ
свега имају хоће да отимају од ових што не
дају.
И то сигурно води напријед. А можда и не
води? То је материјализам без дијалектике. Да има и дијалектике не би било
синергије.
Бар тако кажу.
Ето.
Милан Куриџа
0 коментара:
Постави коментар