Ja sam tako čuo…
Da nije nimalo lako kupiti novogodišnju jelku, uverio se i jedan naš sugradjanin koji je na jednoj beogradskoj pijaci prisustvovao razgovoru izmedju kupca i prodavca…
- Je li čiča, pošto ti je ova manja jelka?
- Ova manja je 83000 evra. A ova do nje je isto 83000 evra. A ako kupiš obe, onda treću dobijaš po istoj ceni. Možda su malo skuplje nego obično, ali ja sam čuo da se ovde u Beogradu to toliko plaća.
- Ko to kaže?
- To kaže mali…moj mali unuk. Mnogo je bistar i u sve se razume, ljubi ga deda. Kaže mi jutros pre polaska :’’Deda zacepi im cenu, to se sad tako radi’’. Uostalom ja sam ovde jedini ponudjač, a i stigao sam tri dana pre roka za prodaju jelki.
- To kaže mali?
- Ne to kažem ja,a mali kaže da je cena ove jelke jeftinija od prošlogodišnje cene.Ustvari cena ove jelke je 69000 evra, ali dok sam uračunao troškove transporta, utovar i istovar, putarinu kao i prodajno mesto, pope se cena na 83000 evra.
- To kažeš ti?
- Ne to kaže mali. Uračunaj u cenu i troškove transporta. Inače ovo je simbolična cena, s obzirom da joj je rok trajanja 10 godina.
- Meni ove jelke čiča liče kao da si ih posekao u šumi. Imaš li ti neke papire za njih? Šta ćeš ako te uhvati inspekcija?…
- Onda ću da ih poklonim gradu. Čuo sam da se ovde to tako radi.
- To kaže mali ili kažeš ti?
- To kažu oni. Familija i kumovi. Kažu, čim vidiš nešto sumnjivo ti beži, a jelke ostavi gradu.
- Je li čiča, je l’ se ti to sa mnom šališ?
- Pa može se i tako reći. Uvek volim sa Beogradjanima da se našalim…na njihov račun.
- To kaže mali?
Voja Radovanović
0 коментара:
Постави коментар