ЈЕФТИНА ДУША
Немам много тога да изгубим
Године сам прођердо до даске
Све сам спискô – не остаде ништa ―
Осим, скоро, отрцане маске!
Немам Бог зна чиме да се хвалим
Нисам имô наклоњену звезду
Могу само да квоцам у браду ―
Као квочка кад лежи у гнезду!
Немам рајшта на Бога да хулим
Нисам стигô да будем у фулу
Родила ме несретнога мајка ―
Где год стиснух, убодох у нулу!
Немам коме да поверим тугу
Сви крај мене причају о срећи
Сви су неку позобали радост ―
Ја остадох у везаној врећи!
Немам више чиме да се коцкам
Ставио сам главучу у торбу
Веровô сам и Курти и Мурти ―
Многи су ми запржили чорбу!
Немам чему да се надам више
Гатала ми
Циганка у шољу
Судбину сам и превише чачко —
Можда нисам заслужио бољу!?
Милоје Вељовић
0 коментара:
Постави коментар