ТВ-куће
немају прозоре.
Биће
свашта јер нема ништа.
Новопечен
закон је недокуван.
Лако
је уочити невиђено глупо.
Точак
је измислила група аутора.
Нисмо
у форми. Немамо садржај.
Глупости
су као вашке - никада се не прележе.
Мобилисали
бисмо памет да није дезертирала.
Нека
нестану све религије, па Бог да нас види!
Не
бисмо низали неуспехе да имамо нит
водиљу.
Касно
је за драму када те ставе пред свршен
чин.
Ко
бере туђе бриге, запатиће их у свом
дворишту.
Када
се обруши пљусак проблема, мора да се
прегрми.
Хумор
је сигурносни појас за пливање по водама
очаја.
Више
ценимо скупо него вредно - зато смо
појефтинили.
Ко
има очи на леђима, саплиће се о сопствену
опрезност.
Ко
на врху ак‘ имало стоји, баш га брига
за оне у подножју.
Дотерали
смо цара до дувара, али тек сада ни на
шта не личи.
Људи
са селективним памћењем имају
репрезентативна сећања.
Сплет
околности је главни саобраћајац на
животној раскрсници.
Ударна
рупа на путу је вибрирајућа хоризонтална
сигнализација.
“Колико
пара, толико музике.“ - за остатак, морамо
да свирамо сами.
Свако
стварност посматра кроз своју призму,
зато нам се ставови укрштају.
Теорија завере је
ненаучна фантастика која се повремено
потврђује у пракси.
Паметни људи из
различитих културних миљеа не мрсе
конце једни другима.
Ко се држи правила
као пијан плота, загарантовано му је
тетурање кроз живот.
Наивност
је када верујемо свакоме.
Глупост
је када мислимо да нам свако верује.
Да
би Балканац постао сатиричар, не треба
му много штофа.
Има
ту материјала!
Џаба
им скупа, оригинална одела
када
сви имају јефтино, униформно мишљење.
Марина
Раичевић
0 коментара:
Постави коментар