ČUVARI
Zbog
korona virusi nisam išao na fudbalsku utakmicu. Priznajem da sam plašljiv. I
poslušan. Slušam šta lekari kažu. Stoga sam završio u kafiću blizu mog stana.
Da uz piće na ekranu pratima utakmicu.
Tek
sam popio prvo pivo, a sudija duva u
pištaljku i označava početak meča. Kroz vrata kafića, kao da ih goni nečastivi,
uleću tri pokretna ormara. Svi u crnom odelu sa bubicom zakačenom za
uvo. Sve vreme se sa nekim domunđavaju. Iza
njih polako, gotovo lenjo, ulazi neupadljiv mladić. A za njim se kreću
četvorica tetoviranih tipova, u crnim majicama, sa pištoljem zadenutim za pojas. Svi ošišani na keca.
Uodeljni u tri koraka stižu do mog stola. Jedan, očito
nekakav vođa, ležerno iz desnog džepa vadi legitimaciju, metalna značka
uokvirena kožom, i brunda:
-
Specijalna služba!
-
Vojna ili policijska? - pitam znatiželjno
jer na znački nisam video nijedno slovo.
-
O, gospodin se prvi pametan! - viče brkati specijalac
-
Ne pravim se, takvog me tata napravio - inatim se.
Brka
me rukom udara po vratu. Glava mi pada
na sto. Nos mi se zaglavio u šoljicu nepopijene kafe.
Neki
đavo, pošto sam to jutro ustao na levu nogu, ne da mi mira. Brišem soc od kafe
sa nosa, pa izazivački kažem:
-
Devojčice, je li to po pravilu službe?
Sad
me po labrnji malim pendrekom udara treći državni silledžija. Iz usta mi, kao da
su katapultirani, izleću tri zuba! Dva
iz gornje i jedan iz donje vilice. Gutam krv i psujem kao tri napredna kočijaša.
Dvojica labradora u odelu se ustremljuju na mene, ali im šef
naređuje:
-
Dobro, dosta je! Valjda je shvatio da sa
nama nema zajebencije.
Opasna
trojka, dobro uhranjena na držvnim jaslama, odlazi do susednog stola gde sedi
onaj golobradi mladić i četvorica mrgudnih tipova, koji, očito, svaki slobodan
ternutak provode u teretani.
U
tom momentu prilazi mi kelner Miša, drugar i komšija, donosi led i prijateljski
šapće:
-
Koji ti je danas? Pišao si na koprive? Zajebavaš
se, budalo, sa opasnim glavonjama.
-
Ko su oni, mater im jebem?
-
Tukli su te magarci iz državne bezbednosti. Ona četvorica gorila su gangsteri
sa velikim zatvorskim stažom. Obe grupe su, inače, rođaci, braća od strica.
-
A ko je klinac?
-
Sin glavnog mafijaša.
-
Bolje da sam ćutao.
-
Kažem ti ja.
Mića M. Tumarić
0 коментара:
Постави коментар