LAŽOJE
Bilo
je to nekada davno, u eri korone, kada je
zabitim delom Nedođije vladao samozvani car Korone. Bio je to nabusit
čovek. Osvetoljubiv i lažljiv. U tome mu
nije bilo premca. Umeo je da laže kao niko pre i posle njega. Ostao je upisan u
istoriji kao Lažotvorac. Jednog dana, posle iznenadne najezde jata crnih gavrana, u ovu zaostalu carevinu iz
daleka sveta, neznanao kako, stigla neka
opaka bolest. Zarazna. Ljudi se
listom razboljevali i masovno umirali. Ali, tvrdoglavi car to nije hteo da prizna. Pošto se pitao za sve,
smatrao je da samo on može da donese i odnese svaku bolest. Ko god bi rekao istinu, po kratkom
postupku bi bio bi skraćen za glavu. Ni
danas se ne zna da li je više ljudi umrlo zbog istine ili opasne zaraze.
Da
bi učvrstio svoje laži, car je, na
predlog poltrona, satavio čudnu grupu. U njoj su bili: lekari, vrači, vračare, proročice,
vešci, vidari, rašljari... Oni su preko
glasnika po carevini pronosilio vesti da nema ni zaraženih ni mrtvih. Da je epidemiju svojim
nadprirodnim moćima pobedio car lično.
Svakog
dana se satajala ekipa sitih i napitih. Kada glasnici donesu vest da je širom
zemlje tog dana umrlo na stotine nesrećnika po selima i zaseocima, ova grupa se baci na posao:
-
Danas imamo - saopštava Lažoje - 300 mrtvih. Koliko ćemo saopštiti svetini?
-
Pa...tako...otprilike...pedeset - licitra
Mudoje.
-
Ne, nikako! - ciči Blesoje. - Ne može
više od četrdeset. Neću da nerviram najvećeg i najpametnijeg cara.
-
Dobro, neka bude... trideset - predlaže Prdoje.
-
Ako se ja pitam - umeša se Grudojka - nema više od dvadeset mrtvaka.
-
I to je previše! - skače sa klupe Zvrdnoje.- Petnaest i nijedan više.
-
Gledala sam u pasulj, prošlogodišnji, i videla broj deset - javlja se proročica
Krasojka.
Na
te reći kao oparen skače Smrdoje:
-
Ništa vi ne znate! Može samo pet.
Na
scenu stupa predvodnik Ludoje, vidar duge sede kose i brade. Desnom rukom gladi
negovanu bradu, a levom uzima štap i preti svima oko sebe:
-
Zaboravili ste šta nam je naš veliki car naredio!
-
Šta to? - zevajući upita Glupoje.
-
Da u carstvu niko nije umro od zaraze. Je li vam jasno?!
-
Jasno! - uglas odgovara ekipa.
-
I ne zaboravite da se carska ne poriče - urliče Mrakoje, dok ih Mesoje poziva na ručak:
-
Danas na meniju imamo divljeg vepra nadevenog jarebicama i pečenje od bivola.
Tu je rujno vino i akov medovine.
A
napolju, ispred zidina dvorca, bolesni i gladni čekaju da im bace kosti.
Mića M. Tumarić
0 коментара:
Постави коментар