Овакве демократије није било никад. Ни у комунизму.
Какав парадокс! Лопови јуре лопове.
Виђен је на потерници, али и у скупштини.
Помислио сам да мислим и да постојим.
Хоћу да дам живот... зашто оно беше?!
Мали смо зато да би вођа био велики.
Гледа вођа напред, али не види.
Некад смо се сретали на углу, а сад на гуглу.
Одужило се ово боље сутра као гладна година.
Некад смо се радовали малим стварима, а сада се радујемо Малом.
Радник је рекао ко је у фирми лопов и ухапсили су- радника.
Син ми похађа приватну школу. Воли кад порасте да буде приватник.
Вођа ће бити упамћен као највећи отварач и путар.
Зар нам је требало толико времена и труда да не уђемо у ЕУ?
Знам ко је крив за ову ситуацију, али не могу од кашља да кажем.
Ако се настави овим темпом, у Србији ће ускоро све њиве бити
асфалтиране.
Косово и Албанија, а Србија и ја сами.
Кад је у питању медицина, у Србији највише опада новчани имунитет.
У државном сектору ће изгледа остати само мафија.
Свака част нашој влади, али код нас влада лудило.
И пораз је победа, ако је део тактике.
Наши корени су дубоки. Ено су још на грани.
Како искоренити подземље кад се толико разгранало?
И ја спадам у осетљиву групу. Много сам осећајан човек.
Миодраг Лазаревић
0 коментара:
Постави коментар