VERICA
TADIĆ
-
SENTENCE -
-
Izbor iz knjige „PRIČESNA VRATA“
Ne drži svoju
sreću u kavezu!
Ako ne peva i
drugima,
izgubiće dobar
glas.
***
Nije kraj kada
te (svi) drugi otpišu,
nego kad sam
sebe otpišeš.
***
Zlatno iskustvo
je kada u
potopu
neljudstva sačuvaš
ognjište
dostojanstva.
***
Srećan si i kada
nemaš ništa,
a zoveš se:
LJUBAV, i svi
čuju tvoj glas.
***
Vera i nada su
jedine oči
koje vide dalje
od naših
života.
***
Kako da ti
poverim snove,
kada me izdaješ
na javi?
***
Ako uvek slušaš
srce, ljutiće se
razum. Ali ako
raniš srce,
sve pobede
razuma biće manje
od makovog zrna.
***
Ako te pamte po
onom
što si dušom
ispisao i
srcem overio,
nijedan te
poraz ne može
obezvrediti.
***
Blago onom koji
sebe
oplemenjenog
prepozna u
drugima!
***
Divim se
mađioničarima
koji i u
oskorušama bola
pronalaze seme
mudrosti.
***
Ceo naš život
samo je kratki
treptaj
svetlucavih iskrica u
zenicama
vremena.
***
I male iskre
mogu obasjati
veliki horizont
ljubavi.
***
Sreća je kad
živiš u bogatstvu
ljubavi i u
carstvu znanja.
***
Samo je energija
misli neograničena,
i samo je
mudrost svevremena.
***
Prijateljstvo i
ljubav su
stepenice kojima
se čovek
penje u božanske
sfere.
***
Niko nije
dosegao
savršenstvo
ljubavi,
ali, svakako,
najsrećniji
je čovek koji
živi
zato da bi
voleo.
***
Ljudska tela su
kao planete,
gase se u jednoj,
a vaskrsavaju
u drugoj
galaksiji.
***
Ako je
spoljašnji dekor
sjajniji i
raskošniji od
unutrašnjeg
sadržaja
i suštine,
onda sa
razmerama
nešto nije u
redu.
***
Svet je onoliko
veliki,
kolikim ga
dosegom
misli
obujmljujemo.
***
Privremeni smo
gosti
u životima,
jedni drugima,
ali ono što
ostavljamo
u susretima,
može biti
veliko i trajno.
***
0 коментара:
Постави коментар