ЧУДНЕ ЈУНАЧИНЕ
(епска весела пародија)
Вино пију двије јуначине,
вино пију, ракијом заливају
и врлом се причом надјачују.
Они с хвале,
ко колико вриједи.
Први јунак грађевине гради;
Он сагради пола града бела
и још приде, четир цела села.
У селу су све сами шорови,
коњи врани, чезе сјајне и бели дворови.
Други јунак винограде сади,
двеста их је хектара замето,
па их редом броји и сабира,
све по чокот и чокот пребира.
Зрели, једри, препуни нектара,
ко да грожђе, за њег,
сам Бог ствара.
Кад пред зору петли запеваше,
у флашама ништа не осташе.
Устадоше двије јуначине,
устадоше дас похрле кући,
посрћући, гласно певајући.
Ал да видиш, чуднога ли чуда,
наста нека заврзлама луда.
Први јунак за степеник запе,
други јунак о грану се сапле,
те падоше један до другога.
Такве их је дочекала зора,
пред биртијом варошкога шора.
Славица Агић
0 коментара:
Постави коментар