U Titovo vreme sam ja vukla sve važne konce
Vidite, Tito i ja,
Jovanka Broz, smo se dobro upoznali u Drvaru. Dugo smo se znali, ali smo se
počeli zbližavati kada mi je jednom rekao da bi hteo da ja posle Titovog Drvara
upoznam i njegovo Jajce.
On se sa mnom
igrao žmurke u Drvaru pa onaj ko pobedi bude gore, a onaj ko izgubi je,
normalno donji. I ja sam gubila dok se nisam naljutila i rekla; neka si ti Tito
stotinu puta, ja moram da budem gore i onda sam ja bila gore kada god sam
htela. I tu sam pobedila maršala prvi put, a i poslije sam ga mnogo puta
pobeđivala. Onda je on meni, nakon jedne takve žmurke rekao, al si ti Jovanka
tvrda osoba, a bila sam.
Kada smo se
upoznali ja sam imala 17 godina, a Tito nešto više? Neki kažu da je mogao otac
da mi bude, što nikako nije istina. On je mogao deda da mi bude.
Venčali smo se
kada sam ja postala punoljetna. Tito je bio mnogoljetan. Matičar je nas pitao;
drugarice Jovanka i druže Josipe, da li pristajete da budete muž i žena dok vas
smrt ne rastavi. Ja sam rekla ne, ne može tako, zbog čega se matičar iznenadio.
Ja sam rekla da ćemo mi biti zajedno i kada nas smrt rastavi i vidite da sam
bila u pravu i da sam ispunila obećanje. Sada smo nas dvoje zajedno u Užičkoj,
spomenik do spomenika.
Posebno je bitno
da kažem da sam ja u jugoslovenskoj politici sve važne konce vukla. Evo recimo,
ja sam Titu jednom rekla, gledaj Josipe zapadne sile su napravile jedan savez,
istočne sile su napravile drugi savez, a što se mi ne bi negdje svrstali. I
onda smo se svrstali u pokret nesvrstanih i tu lepo živeli dugo godina,
putovali po Indiji, Egiptu, Tunguziji... Ja sam prva došla na ideju da se
svrstamo u nesrvestane i mi smo se svrstali i bili nesvrstani.
Pa ja sam se
pitala i za mnogo važnih stvari, recimo, kako se ovo odelo slaže sa onom
kravatom, kakva salata uz ručak treba da se servira Titu, ko će doći na neki
prijem, a koga nećemo zvati i tako te važne stvari sam ja rešavala. Tito je
stizao na gotovo, jer se nije brinuo ni o tome da li je u špajzu ostalo ulja,
da li je napravljena zimnica itd. To njega nije interesovalo i on je mogao samo
da radi one svoje lagane poslove pričanja sa predsednicima, kafu za kafom,
viski za viskijem.
Tačno je da ja nisam imala nikakvu važnu
funkciju u izvršnom vijeću, skupštini, komitetu, ali ja sam ipak vukla sve
važne konce. Kada bod bi se Titu izvukao konac iz džempera, ja sam to radikalno
rešavala i vukla taj konac da ne ide dalje. Tako sam radila i ako se porub na
stoljaku u salama za prijem pokvari, pa neki konac izviri i preti da se sve
raspe u končiće. I te važne konce sam samo ja vukla.
Takva sam ja bila,
a sada oni koji imaju loše namere pričaju da je moja uloga bila mala. A nije.
Kuridža
Milan
0 коментара:
Постави коментар