·
Пристајемо
и на Народне кухиње. Само кад би храна у њима била мало народнија.
·
Што
теже живимо, лакше упознајемо живот.
·
Можда
ће време показати ко је у праву. Питање је само , ко ће га дочекати.
·
Кад
сам изнео свој чврст став, ударио сам тврдо о ледину.
·
Кажу
наишло лудо време. Одлично сам се уклопио.
·
Хеј
моји Пусти снови. Толико личите на
стварност.
·
Деди
је једино остало да се ухвати за репу. Унук се дохватио пензије.
·
Кажу
да је ухваћен на делу, мада то више личи на недело.
·
Кажу
да жену можеш освојити на хиљаду начина. Мушкарца само на један.
·
Морао
сам се задовољити са – дај шта даш-, јер они су искористили оно – како се
узме-.
·
Он
је и пре короне у продавницу ишао са маском.
·
Да
се то не враћа прошло време. Постајемо сви исти. Маскирани.
·
Никад
не можемо бити једнаки. И маске нам се разликују.
Славица
Агић
0 коментара:
Постави коментар