ДАНТЕ
Е, мој сабрате Данте,
Божја те рука такла
да те људи упамте
по дневнику из пакла.
Kоји те терао враг,
какве муке што тиште,
да такав песнички маг
прође кроз чистилише?
Много је зала било
и прошло ти над гробом.
Стижемо ти у крило,
ето и нас за тобом.
Па ће селфије руља,
која се борбено пући,
из сумпора и уља
кликом да шаље кући.
ЛЕОНАРДО
Ако тестирамо гарду,
лидера двеста ил триста,
нису до јаја Леонарду,
генију длета и киста.
Али са надменим кезом
фелер у том џет-сету,
младић са зубном протезом,
може да угаси планету.
И онда ће испочетка
дани у бескрај да клизну,
неми као загонетка
која Мони усне лизну.
СПИНОЗА
Говорио је Спиноза,
у жару сазнања свог:
„Библија је хорор гноза,
природа је врховни Бог.
У прах се истина мрви,
па се шминка, крпи, пере,
а свет сплавари на крви
у име бога и вере.
Бале и блеје владари,
власници ваших живота,
да је све ово у ствари
савршенство, склад, дивота“.
Зато је брусио стакла
и сав се томе предао,
да би кроз решетке пакла
људе у рају гледао.
Филозоф сада почива,
а вас ни мало не брине
што без брушених сочива
свет видите без оштрине.
Треба знати шта се гледа
и кроз које диоптрије,
док схватите да вас беда
чини робљем илузије.
Е, тад уз кичму загмижу
срси паничних психоза.
То је то што је у жижу
спиновао тај Спиноза.
НИЧЕ
да се за еон, или пет,
човек враћа и из смрти,
на исто да долази свет.
Мотрећи са аспекта свог,
у епилог моћне приче,
унесе да умро је Бог,
да је Бог постао Ниче.
Оде сасвим слуђен у ноћ.
убеђен да смрт се лечи,
да траје у вољи за моћ,
а ниче из снаге речи.
Па прхну из овог света,
над клатежом што се пати,
да по вечности прошета
пре него што нам се врати.
А људство остаде флека,
давно започета мустра,
сен брабоњка натчовека,
како рече Заратустра.
Administrator ШИПАК
0 коментара:
Постави коментар