NEDOVOLJNO MRTAV
Razgovor sa menadžerom za ljudske resurse u nedavno privatizovanom preduzeću u kojem sam do juče radio, ovaj put trajao je veoma kratko.
Ejdž ar menadžer kompanije mi je predočio da sam u toaletnoj prostoriji boravio duže od predviđenih minut i sedamnaest sekundi. Iako je uređaj za registrovanje protoka telesnih izlučevina pokazivao da je moj boravak u trajanju od ta dva minuta bio s razlogom, menadžer je ovaj put bio neumoljiv. Uz reči gospodine, nije vam ovo komunizam i samoupravljanje, podsetio me na prethodno, još teže oglušenje o radnu disciplinu.
To je bilo onomad kada sam, kako je utvrđeno, zloupotrebio prestanak rada srca i izležavao se u vozilu hitne pomoći, u radno vreme, naravno. Kao, umro sam, a zapravo se radilo samo o kliničkoj smrti, tj. samo prestanku rada srca, ali ne i mozga. Onog mozga kojim sam i smislio ovakav pokušaj neopravdanog udsustvovanja s radnog mesta.
Nije se ejdž ar dao zavarati. Na Ultralajn univerzitetu taj je pohađao i dvodnevni vorkšop iz oblasti urgentne medicine, a takvom ekspertu ništa ne može da promakne. Nije mi ovo samoupravljanje!
Milan Beštić
0 коментара:
Постави коментар