OMRKNJAVA NAM
KADA DRUGOM SVIĆE
Nikada nismo na domaku kući
nit' smo na istoj adresi bar dvaput.
Prstom se vabi Guru Svemogući
da nam priušti hleb, so, barut, kaput.
Probadaju nas lumbago, reuma.
Nedostaju nam jestivo i piće.
Istiha kaplje mesečeva srma
i omrknjava nam kad drugom sviće.
Bez lične karte i identiteta
na sopstvenu malenkost upućeni.
Svako je od nas prvi koji smeta
loš kad je ohol, još gori kad šeni.
Niske udarce prati osmeh pitom.
Niko da bekne ili zajauče.
Ljubimo ruke i klečimo pritom
sve ponizniji što se jače tuče.
Tek što nas nebesa kišom podoje
dizgine nam još dušmanskije stežu.
Tihi smo kad se pogrde udvoje
zahvalni jer nas iz jarma isprežu.
Milan Janković
Administrator ШИПАК
.jfif)
0 коментара:
Постави коментар