КОЛУМНА МИОДРАГА ТАСИЋА - ЈАЈЕ НА ОКО, АЛИ ПО ГЛАВИ!

Јаје на око, али и по глави!

Сваког јутра једно јаје, организму снагу даје. Свакако, али ако ћемо веровати бившем српском министру, два јаја дневно, по једанаест динара комад, и човек је сит целог дана. Није баш озбиљна тврдња, иначе увек озбиљног министра, па још што му је удељена важна државна функција, макар на папиру, и човек је после пада надстрешнице у Новом Саду поднео оставку. Отада га не чусмо, ни видесмо.

Зашто његове речи о јајима не треба озбиљно примати? Прво зато што тешко да се у Србији могу купити јаја по једанаест динара. Чак и она најјефтинија, из увоза, пуна хемије, нешто су скупља. Потом два јаја или граматички правилније јајета, нису довољна ни за доручак. Неко ће уз јаја пожелети парче хлеба, можда јогурт или млеко, а најлуксузнији и парче шунке. Може и салама, само да није паризер! А где је ручак, а неки би и да вечерају?

Јаја могу бити пржена, кувана, као омлет припремљена, свеједно за спремање троши се струја. И то нешто кошта. Ако се прже, онда мора и мало уља или масти. И тако даље, да не разглабамо, министар није зрео за своју функцију, и нема га више.

Јаја су тренутно веома актуелна у Србији. Не само због предстојећег Васкрса и уобичајеног фарбања јаја, већ што су се некима лупала у главу. Неким локалним политичарима незадовољни грађани лупали су кокошја јаја по леђима и оделу, а неке је јаје задесило и у главу. Тако да сада уз јаје на око имамо и јаје по глави. Не становника, већ само одабраних. Рекосмо да незадовољни грађани гађају јајима политичаре које су сами бирали на најдемократскијим изборима у историји.

Морамо признати да то мерачење јавних личности јајима није српски изум. Има тога у већини држава, оних које себе сматрају демократским. Гађају људи политичаре, али и позоришне глумце, певаче, негде чак и спортисте. Једноставно нису задовољни резултатима њиховог рада, залагањем, понашањем... Бацање јаја на такве особе може се сматрати чином презира, протеста, незадовољства. Тонија Блера су јајима гађали у Даблину приликом промоције књиге коју је написао. Ранију исландску и аустралијску премијерку, такође. Исто као и бившег француског председника Николу Саркозија. И многе друге у свету. Углавном је то прећутно прихваћено и макар макар пред јавношћу политичари глуме да не замерају овим слободним стрелцима.

Зато чуди реакција српских званичника који такве инциденте с јајима називају фашизмом. Камо среће да су фашисти у Италији и нацисти у Немачкој своје противнике гађали јајима. Или да су усташе на Србе потезали јаја уместо кама, тољага, бајонета, конопаца, и осталог бројног зверског репертоара.

Речи фашисти, зликовци, олош са дна каце, страни плаћеници, издајници, толико су честе у Србији, да то већ постаје мучно за слушање и најотпорнијим ушима. Не треба политичке противнике олако називати фашистима. То је и кажњиво по закону, али чини се да је „богиња правде слепа, али ипак примети када јој се намигне!“ Не кажњавају се сви због тако изговорених епитета. Поготову не они из власти. И онда народ, или бар незнатна мањина тог истог народа, потегне јаје. И баци га на представника власти. Ако је тај представник власти, усрећитељ народа можда незадовољан тиме што му се јаје просуло по глави или оделу, нека тужи бацача јајета. Он лично нека пресавије табак и нек тражи задовољење пред независним судством. Тако то бива негде другде. У оном свету коме бајаги тежимо, а понашамо се као да смо у Африци.

Народни представници постоје због народа. Није народ ту због њих. Они су у служби народа и државе и морали би да поштују сваког човека.Чак и ону незнатну мањину студената, адвоката, пољопривредника, уметника, професора... Дакле, морате поштовати и људе који су ваши политички противници, оне који нису задовољни вашим радом и делима, вашим понашањем. Тако ће вас сви поштовати. Скандинавски политичари бициклом иду на посао. У иностране посете одлазе редовном авионском линијом. Неретко седе у другој класи авиона. А код нас чак и општински функционери не излазе из службених аутомобила и без заштите. Па нека ми после неко каже како је нешто труло у држави Данској!

Миодраг Тасић