Славица
Максић
ЏЕМ
ОД ШИПКА
Као
и сви одрасли, водила сам рачуна о томе да ли су млађи сити. Наша деца су
стално извољевала око хране, било да неће да једу припремљено или да хоће нешто
друго. Посебно је била напорна млађа, којој се никад није јело.
Једном
приликом се погодило да баш немам шта да јој понудим, па ми је добродошло што
је таква. Али, после неког времена, она сама затражи да једе. Ја је подсећам да
ће јој родитељи ускоро доћи и да је чека ручак код њене куће. На моје
изненађење, она наставља да тражи. Сетим се да имам теглу џема од шипка који би
могао да реши ствар.
Како
сам поменула шипак, погледа ме у неверици, погледом детета коме се све жеље
испуњавају и готово жалосним гласом каже:
„Ја
сам стварно гладна!“
За
њу је, до тада, шипак значио само да неће добити оно што тражи.
0 коментара:
Постави коментар