Послушник
Никад није било такво чудо
нормално је сада свима лудо,
онај који мисли угрожава
немислећег и његова права.
Оног који све што чује гута
када чује неколико пута,
који не види ни кад га газе
верује да мазе га и пазе.
Који воли да му се сервира
све што може, да се не нервира,
да не мисли и да се не мучи
да случајно нешто не научи.
Оног који на све главом клима,
битно му је да једе да има,
а то што без душе животари,
њему нису битне такве ствари.
Пожељно је данас бити такав,
улизица, послушник, никакав,
такав само напретку се нада
за награду свога тешког рада,
Јер он каже да је црно бело,
ноћ да дан је, хладно да је врело,
пљује оне који неће тако
да прљају образ свој олако.
Не разуме да још има људи
с карактером, па се томе чуди
да још има особа са ставом
оних који су на путу правом.
Тања Станојевић
Administrator ШИПАК
0 коментара:
Постави коментар