ОБЈАВЉЕНА ЗБИРКА ШАЛА ЛЕГЕНДАРНОГ РАДИО ЈЕРЕВАНА

ОБЈАВЉЕНА ЗБИРКА ШАЛА ЛЕГЕНДАРНОГ РАДИО ЈЕРЕВАНА

(Саопштење за медије)

Београд, 30. септембар - Генерације људи широм света чуле су познату шалу легендарног Радио Јеревана која се деценијама препричавала:

„ – Да ли је тачно да у Москви на Црвеном тргу поклањају аутомобиле?

– У принципу, да! Само не у Москви него у Лењинграду, не на Црвеном тргу већ у близини Варшавске станице, не аутомобиле већ бицикле, и не дају их него их одузимају.“

Ова и још скоро хиљаду сличних шала, вицева, анегдота и бурлески налази се у књизи „'Запорожац' на врху Арарата - питања и одговори Радио Јеревана“ коју је управо објавила издавачка кућа „Српска реч“ из Београда, у преводу са руског и избору сатиричара и преводиоца Александра Чотрића. Реч је о првој комплетној збирци на српском језику мудрих и духовитих дијалога на тему совјетских политичких лидера, државне репресије, комунистичке партије, планске привреде, несташица намирница, медијске цензуре, култа личности и других тема, насталих у Совјетском Савезу и земљама Источног блока. Приређивач није имао пред собом само један извор, него је материјал за српско издање књиге бирао из десетина зборника, алманаха, часописа и интернет портала. Рецензенти књиге су професор Београдског универзитета др Зоран Божовић, јерменски књижевник и преводилац Бабкен Симоњан и сатиричар Драгутин Минић Карло. Аутор корица књиге је карикатуриста Тошо Борковић.

Према мишљењу тумача совјетских медијских прилика, историја Радио Јеревана почиње од тренутка када је јеревански радио-водитељ 1961. године изговорио у етар: „У капитализму човек експлоатише човека, а у социјализму је потпуно обрнуто”. Један лапсус био је довољан да оштроумни совјетски народ створи од Радио Јеревана симбол спонтаног настанка необичних питања и неочекиваних одговора.

Почетак овог непрегледног низа вербалних трикова увек је био исти: „Радио Јереван су питали” или „Питање Радио Јеревану”... Даље је долазило само питање и одговор на њега. Шале су, углавном, биле политичке, а одговори су често почињали фразом: „У принципу, да...” При томе, одговор је обавезно морао да буде духовит до апсурда. Што необичнији – то смешнији. Одговор је, подразумевало се, морао да садржи и значајну дозу сатире на стварност совјетског живота:

– Шта је срећа?

– Срећа је живети у Совјетском Савезу.

– А шта је несрећа?

– Несрећа је имати такву срећу.

– Да ли наш Устав гарантује слободу говора?

– Да, али оном који говори ништа се не гарантује.

– У чему је разлика између устава САД и СССР-а када оба гарантују слободу говора?

– Да, али амерички устав гарантује слободу и након говора.

– Шта је слобода говора?

– То је свест да је потребно ћутати.

У предговору књиге „'Запорожац' на врху Арарата“ Чотрић наглашава „да није претерано рећи да је Радио Јереван својим убојитим сатиричним диверзијама међу најзаслужнијима за крах комунизма у Совјетском Савезу и целом Источном блоку“. „Критичар диктаторских режима и аутор романа '1984' Џорџ Орвел говорио је да је 'сваки виц мала револуција'. Заједљиве досетке и бунтовне анегдоте биле су готово једини начин да совјетски грађанин искаже отклон од комунизма. Упркос свом имагинарном карактеру, Радио Јереван био је важно средство отпора ауторитарном режиму“, наводи Чотрић и додаје да је „смех помагао обичним људима да се ослободе фрустрација и лакше поднесу тешке животне услове иза 'гвоздене завесе' препричавајући овакве вицеве:

– Бедни живот! – каже Рабинович.

Одмах га хапсе.

– Кажем: бедан живот у Америци! – објашњава Рабинович.

– Пусти ти то, знамо ми где је бедан живот!

– Који је пакао бољи – капиталистички или социјалистички?

– Наравно, социјалистички – јер често нема шибица, онда настају прекиди у снабдевању горивом, па котлове шаљу на дуготрајни поправак, те ђаволи имају партијски састанак...

– Каква је разлика између капиталистичке и социјалистичке трговине?

– Капиталистичка трговина значи да се све мора продати. Социјалистичка трговина значи да се све мора купити.

– Шта је најтрајније у Совјетском Савезу?

– Привремене потешкоће.

Претпоставља се да је Радио Јереван изабран за средиште ових шала јер су Јермени сматрани посебно проницљивим. У бившем Совјетском Савезу, мешавини различитих националности, свака етничка група била је представљена различито, а за Јермене се веровало да су оштри и духовити. Знали су да сваку ситуацију преокрену у своју корист и у корист људи око себе. Већина хумориста у бившем СССР-у били су Јермени. Они су представљали кавкаску памет и на њих се гледало као на људе који знају да уживају у животу. А и комунистички режим у Јерменији није био толико репресиван као у другим републикама, попут Украјине.

ИЗДАВАЧКА КУЋА

„СРПСКА РЕЧ“