МИЛОЈЕ ВЕЉОВИЋ: БОЛНИ ПРЕСЕК

БОЛНИ ПРЕСЕК

Чудновата дођоше времена

Не слушају ни деца, ни жена

Поштовања немамо ни грама —

Хуманости нестаје у нама!

Чемер нас је опасао љути

Свилени нам замршени пути

Посрћемо све више у раду —

Јавашлук нам у селу и граду!

Неизвесност у ваздуху кружи

Уз музику ретко ко се дружи

Смањили смо журке и весеља —

У брлогу остали без жеља!

Све је више подвала и крађа

Поштених се недовољно рађа

Послодавци раднике не шљиве —

Скоро су нас укопали живе!

Масовно се преко гране иде

Обриси се хаварије виде

Сиротињом пуне се вагони —

Најлакше се сналазе полтрони!

Не беру се по воћњаку шљиве

Зарастају вртови и њиве

Пропланцима нема белих стада —

Коров свуда суверено влада!

Далеки су путеви до звезда

Топла нам се затварају гнезда

Сивило је овладало нама —

Вера нам је мекана кô слама!

Ипак неко и те како живи,

Али мора шешир да накриви

Он код куће без проблема дрема —

Благо оном ко памети нема!

Милоје Вељовић

ŠIPAK.RS